Posle 2016. godiine  najuspešnije u novijoj   istoriji ponovo valjevskog giganta srpske vojne industrije, sa realizacijom od 50 miliona dolara, i ostvarenom  dobiti od 500 miliona dinara, generalni direktor Holding korporacije  Krušik a.d. Mladen Petković najavljuje  u  2017. rušenje rekorda iz osamdestih prošlog veka.  Krušik je u to vreme sa gotovo 10.000 zaposlenih u fabrici, i još 1.000 širom SFRJ ostvario rekordan nivo realaziacije od 76 miliona  dolara.  Sa 2.500 zaposlenih do kraja 2017.godine, a trenutni prosek plate u 2016. je 46.200 dinara, planira se izvoz vredan 80 miliona dolara, a na prvom mestu početak rada dva nova proizvodna pogona !

U Krušiku ne kriju zadovoljstvo ugovorenim poslovima za 2017. godinu. Generalni direktor Mladen Petković vidi do kraja 2017. šansu za istorijske proizvodne uspehe.

" Očekujemo da ostvareni izvoz  bude najbolji u celoj istoriji Krušika, da nadmaši rekordnih 76 miliona iz 80-ih godina prošlog veka, i to sa skoro četiri puta manje zaposlenih u odnosu na ono vreme. Krušikovi partneri su  SAD, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Vijetnam... Amerikanci su najveći kupci proizvoda iz “klasičnog minskog programa”, po kojem je Krušik poznat u svetu".

Tek započeta  2017. godina biće u znaku  nastavka obnove fabrike posle Nato agresije, ali i završetka dva vitalna objekta.

"Povećavamo proizvodne kapacitete, i kada je reč reč o programu po kome smo poznati širom sveta. Radimo na razvoju raketnih sredstava. Imamo potpisanih ugovora u vrednosti od 100 miliona dolara, što znači će da nam polovinu ukupnih prihod doneti raketni program, gde u principu vidimo izvore rasta prihoda, zaposlenosti  i svega drugog.

U 2016. je izgrađena fabrika raketnih motora, a započeta je i gradnja nove kapislane. U  pItanju sve dve  velike investicije.

"Prva investicija se odnosi na fabriku  raketnih motora, na postoru Nato bombama  srušene  Alatanice. Druga faza je pri samom kraju. Očekujemo da  u prvoj polovini ove godine bude instalirana,  oprema za raketni program. Radimo na obnovi proizvodnje raketnog programa. Obnovili smo proizvodnju nekih raketa koje su se nekada radile u Krušiku.Neke smo  samo modernizovali, a neke rakete ćemo  po prvi put biti proizvoditi u našoj fabrici”

Do proleća će počeće sa radom i nova kapislana, za koju je premijer položio kamen temeljac 14.maja 2016.

"U kapsilani će se raditi program kapisli, koje su faktički substitucija uvoza i to za  potrebe fabrika iz odbrambene industrije Srbije,  “Prvog partizana” i nove fabrika u Uzićima kraj Užica. Rad na razvoju novih proizvoda temelj je budućnosti  Krušika".

Pored prozvodnih kapacieta potrebna je i posvećenost stručnom kadru, na čemu insistira aktuelni menadžment  Krušika.

"Mi posedujemo izezetno stručan, i odgovoran kadar u fabrici, ali starosna struktura nije najpovoljnija. Zaposlili  smo veliki broj mladih inžinjera i lica sa srrednjom školom, tehnčkog smera. Pokušavamo koliko god je to moguće da znanje starijih prenesemo na mlađe".

Osnov svakog rada je obezbeđenja zarada  za pristojnu egzistenciju.

"Trebalo je proći trnovit put od 2013. do danas. Prva zarada u 2013. nije bila redovna,a nisu se plaćale ni obaveze, doprinosi, porezi , i sve drugo što proističe iz zarade prema državi. Tokom 2014. smo bili prinuđeni da uvedemo i minimlac kako bi obezbedili bar neku zaradu redovno, naravno sa sve pripadajućim porezima i doprinosima. Danas je prosečna zarada u Krušiku 46.200 dinara, nešto iznad republičkog proseka. Redovna je, isplaćuje u dan.

Ono što je evidentno i impresivno za u HK Krušik je rast broja zaposlenih.

"Od 2014, do kraje 2016, zaposleno je 1,100 ljudi. Samo 725 smo primili u 2016. Trenutno HK Krušik ima 2.241 zaposlenog, a do kraja tek započete godine, planiramo ukupno oko 2.500 zaposlenih. U toku je prijem  120 novih radnika mašinske struke, ali i elektro i mašinskih inženjera. Krušik je kompanija spremna da prihvati i motiviše svakog mladog čoveka ako želi da radi, uči, i konačno živi od svog rada" zaključuje za naš portal post novogodišnju priču generalni direktor HK Krušik Mladen Petković, mlad, stručan, ambiciozan čovek, sportski nastrojen, posebno kada je reč o najmlađima.

Taj detalj što valja iskoristiti, ali ne zloupotrebljavati, što je je do sada praksa  svih politkanstki ubačenih elemenata u sport, posebno u dve rupe bez dna, dva centra troška u  najpopularnijim  sportovima, fudbalu u košarci, gde se pitaju spremni  samo da troše nikad zarađeno, sa uvek poznatim (d)efektima,i bez obaveze da polože račune za svoja (ne)dela!

I na kraju podsećanja radi valja istaći: HK Krušik je u 2016. za nagrađen i brojnim  priznanjima!

Posebno valja izdvojiti Svetsku nagradu za posvećenost kvalitetu u Zlatnoj kategoriji na Međunarodnoj  Svetskoj Konvenciji u Parizu 15.oktobra 2016. godine !  

U Holding Korporaciji Krušik a.d. je   Business Initiative Directions (BID) je prepoznao doprinos u smislu rukovođenja, kvaliteta, inovacija i izvrsnosti i  svrstao je  top kompanije posvećene kvalitetu svojih proizvoda!

U tradicionalnoj anketi Sportskih novinara Srbije za sportistu godine proglašeni su atletičarka Ivana Španović, osvajačica bronzane olimpijske medalje, šampionka Evrope i pobednica "Dijamantske lige" rvač Davor Štefanek, osvajač zlatne olimpijske medalje.

Nagrada "Novinar godine" nije dodeljena jer nijedan od predloženih kandidata nije ispunio sve kriterujume za ovo vredno priznanje,iako je prostora za dokazivanje bilo dovoljno, pre svega na Olimpijskim igrama. Očigledno žiriju se nije dopala nadmenost i osionost pojedinih kandidata, a definitivno još uvek ne prolazi novi talas internet informisanih komentatora –davitelja””

Kamera godine" pripala je snimatelju SOS kanala Marku Jerkoviću, a nagrada "Branka Prelević" novinarki RTS-a Sanji Vujisić. "Dopisnik godine" je Lozničanin Zoran Janković, iz "Sportskog žurnala".

Priznanja za "Životno delo" dodeljena su Dušanu Stamenkoviću iz Leskovca i Vladimiru Dediću iz Beograda, a specijalno priznanje za "Izdavački poduhvat" Branimiru Vasiću iz Beograda za monografiju "150 godina od osnivanja Prve beogradske streljačke družine".

Specijalna priznanja dobili su i Dragan Todorović novinar Politike za "Eksluzivnu vest", Vesna Antić, novinarka SOS kanala za "Uređivački poduhvat" kao i Aleksandar Lokner za eksluzivni TV prilog.

Žiri je radio u sastavu Stevan Kovačević, predsednik i članovi Dragiša Kovačević, Predrag Sarić, Zoran Marković, Aleksandar Cvejić i Mirko Kovačević.

Svečana dodela nagrada je  20. januara u Skupštine grada Beograda.

I pored brojnih otežavajućih okolnost u prestupnoj godini pre svega manjku sunčanih dana, u 2016. Valjevska pivara je smogla snaga da nastavi uspešno četvorogodišnji trend oporavka posle teških godina proisteklih srećom neuspešnom pljačkaškom privatizacijom, stečajem i gomilanjem dugova državi. Danas sa ukupno 197 zaposlenih pivaraca se uspešno nosi se sa svim nevoljama vremena u kome nehumana strana konkurencija čini svoje, i ruši sve nespremne da joj se suprotstave.

Valjevsko je stiglo u 2016, do Čikaga, Melburna, Moskve, osvaja Republiku Srpsku Beograd, Šumadiju, Užički kraj, Vojvodinu...

Tehnologija je iz druge polovine prošlog veka, odavno prevaziđena, ali vredni valjevske pivara pomoću štapa i kanapa” izlaze na kraj sa teškoćama i uspevaju već 4 godine permanentno da povećaju rast proizvodnje najboljeg piva u Srbiji.

Generalni direktor Aleksandar Rajevac je sumirajući rezultate rada u protekle četiri godine, kada je započeta ljuta bitku za goli život, na kraju 2016. i pored svih teškoća ima razloga da bude zadovoljan jer je napravljen ogroman iskorak napred.

"Valjevska pivara, je zadržala trend rasta proizvodnje, što je pošlo za rukom samo još jednoj pivari u Srbiji.Otvoreno je američko tržište. Pored Čikaga Ilinoisa, Valjevsko pivo je stiglo i na obale vrele Floride. "Dobacili" smo i do Australije,odakle se takođe očekuju dobre vesti o budućoj distribuciji”, istiće Rajevac, i ne pominje Moskvu gde "Valjevsko" takođe želi svoje mesto.

Marketinški efekat je izvoza na inostrano tržište je Valjevskoj pivari doneo saradnju sa Zrenjanicima, Kikinđama, Kragujevčanaima.... Prepoznato Valjevsko pivo, ima sve je više kupaca i onih koji traže suvi vrhunski kvalitet.

Fizički obim proizvodnje Valjevske pivare povećan je za četvrtinu od 2012. do 2016. godine, i to u periodu kada je zabeležen opšti pad prodaje piva. Ukupan prihod je porastao za 33% u odnosu na prečetiri godine. Za oko 70% je povećano plaćanje akcize u odnosu na 2012. godinu.

"Obračunata i plaćena akciza za protekle četiri godine iznosi oko 980 miliona dinara, preko 430 miliona je plaćeno za PDV, dok je za poreze i doprinose plaćeno preko 308 miliona dinara, odnosno milijardu i 720 miliona dinara!

To su samo neki pokazatelji i potvrda doprinosa Valjevske pivare punjenju državnog budžeta.od ostvarenih prihoda.Valjevska pivara danas ima 197 zaposlenih i prosečna zarada je 43.898,00 dinara, odnosno duplo više nego2012. godine, kada je radilo 205 radnika", podseća na rezultate direktor Rajevac.

U januaru 2017. biće isplaćena poslednja rata zaostalog poreza još iz vremena stečaja”, ističe Rajevac, i ne zaboravlja da podseti da su tehničke okolnosti ograničavajući faktor u proizvodnji.

"Sa zastarelom opremom su neophodna velika ulaganja u održavanje 60 godina starog sistema. Stručnost, privrženost i istrajnost zaposlenih su osnov za sve uspehe Valjevske pivare" otkriva tajnu uspeha koji traje Rajevac
Valjevska pivara je u 2016. godini dobila dva značajna priznanja.

Na adresu Valjevske pivare najpre je stigla prestižna nagrada “Biznis partner 2016”, kompanije Mass Media International zaostvarenje visokih profesionalnih standarda i poštavnje čvrstih etičkih normi Regionalna privredna komora Valjevo nagradila je Valjevsku pivaru specijalnom nagradom za društvenu odgovornost.

“U skladu sa mogućnostima Valjevska pivara je veliki donator brojnih manifestacija u oblasti kulture, sporta, zdravstva, obrazovanja mladih svog grada,ali i drugi značajnih događanja u Srbiji.

Valjevska pivara je generalni pokrovitelj KROSA RTS-a, a svesrdno, pomaže sport, čak i najveće Centre troška valjevskog sporta FK Budućnost Krušik 2014 i KK Metalac. Razlog nije teško prepoznati, da se donacije ulože u obuku i rad afirmaciju mladih, što nažalost u Centrima troška nikada nije bio slučaj.

"Možda to nije dovoljno, ali imamo svoje limite.Ono što može da bude kao obećanje je da ćemo narednih godina našu podršku umnožiti”, zaključuje Aleksandar Rajevac i najavjuje nove aktivnosti u pomaganju svih koji se u valjevskoj sredni ističu svojim radom, zalaganjem, i uspesima.

Na bezalkoholno pivo će se pričekati, a sadašnja tehnologija ne dozvoljava proizvodnju sokova od voća, po ćemu je Valjevo nekada bilo bez premca u Jugosslaviji. Inostrani investori za sada se ne usuđuju da posegnu za kupovinom Valjevske pivare. Neuspela privatizacija i pored subvencija što je praksa u Srbiji već na snazi 16 godina, inostrane investitore za s ada ne privlači.

Valjevska pivara im nije "zlatna koka", mada im ne prija permenentni rast i širenje konkurencije na tržištu " Čuda sa Kolubare" Valjevskog"