Stratište na  Petom puku na kome su 27.novembra 1941.nemački okupatori mučki pogubili na prevaru od strane četnika Draže Mihailovića zarobljenih 263 partizana,  posle Drugog svetskog rata pretvoreno u spomen park na kome je Josip Broz Tito u maju 1967.godine zapalio večni plamen, skoro 3,5 decenije zapušteno, ovog aprila je konačno rekonstruisano i obnovljeno.

Spomen park je rekonstruisan tokom aprila. Zubom vremena uništene betonske staze, i asflat su zamenjeni behaton pločama. Obeležja sa imenima streljanih partizana, kamene i mermerne ploče su takođe upristojeni. Bljusnuće  nova rasveta, zamenjene su  stare klupe,ukrasne žardinjere, obnovljne su travanate površine i drveće, čime je upotpunjen ambijent i autentičnost spomen parka, stratišta i groblja streljanih i znanih i neznaih ratnika stradalih u oslobođanju Valjeva septembra 1944. godine.

Više stotina partizana palo je u ruke četnicima tokom sukoba u zapadnoj Srbiji početkom novembra 1941. Grupu od 500 partizana, veći deo na prevaru su zarobili četnici  u Gornjem Milanovcu, Kosjeriću, Karanu i Planinici,  i doveli na Ravnu Goru.

PO snegu i ledu su  13. novembra 1941. grupu od 365 zarobljenika četnici su odveli preko Bogovađe Donje Toplice i Mionice, u Slovac, i predali nedićevcima i Nemcima.

Partizani su vezani žicom su predati Nemcima u pratnji četničkog komandanta Jovana Škavovića Škava, predhodno Pećančevog četovođe,  po naređenju Draže Mihailovića. Četnički komandant je sa Nemcima ugovorio predaju  partizana u Divcima sa Nemcima, a za uzvrat dobio oružje i municiju.

Nacisti su ih kamionima prebacili partizane u Valjevo. Na Krušiku su streljali 263 rodoljuba 27. novembra 1941. godine. Naknadno je bilo novih streljanja, deo je deportovan u logore, dok su neki pušteni na slobodu.

Trener Crvene zvezde Telekom Dejan Radonjić sijao je od zadovljstva posle  osvajanje i trećeg trofeja u sezoni 2014/15 i  ucešća u Top16 fazi Evrolige.

"O težini svega treba mnogo da se priča. Prošli smo fazu koja je bila teška, a koja je usledila na kraju prošle sezone. Mic po mic, svi zajedno smo gradili rezultat, bez obzira na udare sa strane, ali smo morali na terenu da pokažemo da smo bolji. Morali smo da pokažemo da se svi pokušaji da se svi mi ometemo, pa smo na kraju, pod najvećim pritiskom, došli do Kupa. Potom smo ušli u finale ABA lige i izborili Evroligu. Osim mečeva u Evroligi, igrači su napredovali i kroz ostale utakmice. U Kupu se najbolje moglo sagledati i bio sam siguran da ćemo ovako završiti sezonu. Bilo je i više pobeda nego što je trebalo. Na kraju smo bili bolji od najvećih rivala. Lepo je biti ovde po završetku najuspešnije sezone u istoriji kluba", rekao je Radonjić.

Trener Zvezde prokomentariso je poslednji meč Crvene zvezde Telekom i Partizana i čitavu finalnu seriju.

"Očekivano je bio težak meč. Partizan je odigrao sjajno, taktički precizno, a mi smo loše otvorili suret. Bilo nam je potrebno vreme, da odigramo dobru odbranu i bez obzira na loše procente i ne tako idealna rešenja. Ali, ne mogu nikome da uputim kritiku. Treći meč bio sa maksimalnim pristupom, sva tri meča su bila teška, ali su igrači pokazali veliku želju i uspeli smo da na kraju budemo bolji. Uspeli smo da stignemo do titule koja je u nekom smislu drugačije težine jer je devalvirana na druge načine. Bili smo motivisani da pobedimo i postanemo prvaci Srbije. Postojala je ambicija da Zvezda još jednom bude prvak, da se prekine post i niz slavlja Partizana. Za mene je dodatno interesantno da sam poslednji pehar koji nije osvojio Partizan imao priliku da držim u svojim rukama", dodao je sada trofejni trener i sa Crvenom zvezdom Telekom.

Radonjić se posebno osvrnuo na atmosferu u ekipi.

"Ekipa je pokazala da imamo timski duh i da su svi u klubu radili odgovorno. Svaki igrač je davao sve od sebe i tako smo došli do velikih pobeda. Atmosfera je fenomenalna, ne želim da se reklamiram, ali su odnosi odlični. Sve je funkcionisalo odlično, čak i posle poraza, pa smo iz svakog izlazili  jači. Posle pobeda smo ostajali mirni. Svi su prevazišli sebe, nije bilo lako pripremiti ekipu. Boban Marjanovič je prevazišao problem sa kojim bi malo koji igrač hteo da izađe na parket. Stisnuo je zube, odigrao sva tri meča i čestitam mu na tome", zaključio je Radonjić i najavio da postoji ambicija i želja da nastavi da radi u Crvenoj zvezdi Telekom.

U poslednjem nastupu pred plej, Metalac Farmakom je pred svojim navijačima u 13.kolu Superlige  Srbije  savladao niški Konstantin 80:68(14:18, 19:14, 29:20, 18:16 )

Vladimir Đokić,  prvi  mu saradnik Milovan Beli Teofilović sa košarkaškim musketarima i profesorom dr Boškom Đukanovićem je ispisao najblistaviju stranicu istorije valjevske košarke.

Metalac Farmakom je u sezoni 2014/2015 postigao do do danas nikada zabeležen rezulta u istoriji ovog sporta u svom Valjevu.

Veličanstvenih 13 pobeda za šesto mesto i u ABA ligi, i plasman u Evrokup overeni su sa novih 8 trijumfa u Superligi Srbije i trećim mestom u nacionalnom šampionatu.

Večeras je Metalac pobedio Nišlije, fajtersku ekipu Konstantina, u meču ne lepom za gledanje, ali bitnom zbog pobede i overe trećeg mesta.

I večeras nismo bili pošteđeni u značajnom delu meča sramnog, na momente i diskriminatorskog suđenja Milije Vojinovića i još jednog Novosađanima Dušana Sedlara, spremnih da bezobrazno jednom timu dozvole sve i svašta, a drugom elemenatrano pravo da igra košarku !?

Čime je to valjevski klub zaslužio nije poznato osim što Vojinovićev sin igra za mlađe selekcije Mega Leksa, direktnog rivala valjevskom u sada okončanoj borbi za treće mesto.

Rezultat se piše u a sve ostalo se zaboravlja. Učinak Metalac Farmakoma od 83 u odnosu na 59 indeksnih poena Nišlija kazuje da je pobedio bolji tim, isceđen serijom od 11 napornih okršaja od 4.maja do danas, a u iščekivanju najmanje još tri u narednih nedelju dana!

Besmislen sistem takmičenja nažalost odslikava stanje u srpskoj klupskoj košarci, gde je valjda jedino na svetu moguće da se nacionalni šampionat odigra, bez plej ofa i za mesec dana, a da bi posle plej ofa šampion dobio samo havarisani  pehar i ništa više !

To je danas slika i prilika srpske klupske košarke!

Valjevci iz Užica, Čačka, Kraljeva, Prokuplja, Novog Sada, Beograda, Podgorice, Subotice, Loznice i Valjeva su pokazali sportski i ljudski karakter i kvalitet, i zaslužuju za sve do večeras pruženo na terenu, veliko ljudsko : Hvala !

Teret dva šampionata na svojim plećima izneli su : Dušan Kutlešić(kapiten), Nikola Malešević, Nikola Jevtović, Đorđe Majstorović, Nikola Otašević, Marko Ljubičić, Marko Jošilo, Nemanja Todorović, Boris Bakić, Nemanja Protić, Mladen Jeremić, Miloš Janković. Takođe su nastupali Slobodan Dunđerski, Bojan Radulović Slavko Vraneš, Miša Radenković, Nikola Tomašević, Ognjen Kužeta i najmlađi Petar Rakičević i Luka Vuksanović.