Još jedan iz najslavnije generacije valjevskih košarkaša preselio se u večnost. Dušan Ružičić –Dule Kebac (60), preminuo je iznenada u petak ujutru, a danas poslednjeg ponedeljka u 2016, biće sahranjen na Novom groblju u Valjevu u 14 sati. Opelo je u 13,30

Dule Kebac je najmlađi prvotimac u dugoj istoriji KK Metalac. Debitovao je sa 15, godina, odigrao sve prvoligaške sezone u periodi od 1973/79. Kao trener radio je sa mlađim sekekcijama u matičnom klubu, bio trener Gimnazijalca i Uba.

Već sa devet godina „otkrio“ je teren na „petnaestom “

Zahvaljujući bardu valjevske košarke neponovljivom Luki Stančiću posle jednog od brojnih skautinga po valjevskim školama Dule Kebac je pozvan je pošto je primećen u OŠ Žikica Jovanović-Španac da dođe u otvoreni hram sporta. Usledila je mukotrpna, iscppljujuća škola košarke kod Luke, da bi u 15-oj godini Ružičić postao najmlađi prvotimac Metalca u istoriji kluba dugoj skoro 7 decenija.

Valjalo je raditi žestoko da bi se stiglo do društva braće Kovačević, Vojice Kecojevića, Rajka Borisavljevaća, Ćana Đorđevića, Genija Ivkovića Dragana Medana –Pudlice, Milana Đurice, Miće Jerinića, Darka Marjanovića, Kola-Stanojevića, kasnije Marjana Đurića, Dula Stevanovića, Deksa Dobrivojevića...Meka ruka, vrhunska tehnika, ali i sluh za igru i osećaj za ritam uveli su Ružičića na velika vrata u svet košarke, i orkestar predodređen samo za najbolje „muzičare“

Kepcu manjak santimetara, i koje kilo viška nisu smetali da sa 15 godina počne da sanja svoj košarkaški san.

U martu 1971. godina debitovao je za Metalac u Smederevskoj Palanci.

Na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u Zadru u januaru 1973. Metalac je osvojio četvrto mesto, što je do sada neponvoljnem uspeh, i pobedama u kvalifikacijama u Valjevu protiv Crvene zvezde, a zatim u Zadru nad  Radničkim(Bg)m i Oriolikom. Dule Kebac Kole Stanojević i Milan Đurica –Đura nos bili vedete tima, koji je vodio Ružičić je bio i kadetski reprezenativac Jugoslavije i juniorski reprezentativac Srbije 1975. godine na turniru u slovenčkom Dravogradu.

Pored Voje Ilića –koske i Borisavljevića nije bilo lako izboriti minutažu, ali je Dule igrač zadatka „hapsio“ protivničke organizatore igre, i svojim preciznim šutem prašio protivničke koševe. Odigrao je šest sezona za Metalac u najjačoj ligi u Evropi, a zatim „plesao“ i u Studentu, i "Monci" (OKK Mionica). gde tačno na pola svog života stavlja tačku na svoj igračku karijeru.

Kao trener je radio sa klincima Metalca: Milošem Teodosićem, Maksimom Kovačevićem, Aleksandrom Vasićem, Igorom Đukovićem, Markom Tomićem, Ivanom Mladenovićem..

„Netalentiovani “ su ubrzo napustili Metalac i postali su članovi KK Gimnazijalac. "Prijatno“ razočarali“ eksperte i i dalje aktuelne Centre troška valjevske košarke, i ostvarili se kao košarkaši, a pre svega kao ljudi. .

Poslednja destinacija Dula Ružičića bio je Ub.

KK Metalac i danas organizovan da ga svojom voljom nametnuta ličnost spasava gašenja. ostaje večni dužnik Dulu kepcu, odbačenom i zaboravljenom.

Međutim neće Kepca niko sprečiti da igra nebesku utakmicu sa svojim učiteljom Lukom Stančićem, Zoćom Kovačevićem, Darkom kukicom, Draganom –pudlicom, svojim takođe u jednom trenutku učiteljima Brankom Kecojevićem- Kepom i Banom Aleksićem.

Dule Kebac je ostavio dve sveće da gore kao svetionici.

Kći Ana gaji blizance, buduće košarkaše ai sin Vlada je bubnjar u Nevernima bebama.

Jedan Kepčev prijatelj reče: "Bio je dete zarobljen u telu čoveka, duše anđela".

Počivaj u miru majstore, sjaj zvezda u noći kazaće nam da sa besmrtnima, sličnima sebi, ponovo igraš nikad završenu utakmicu.

Opelo Valjevcu, Radu Pirgiću (1957 – 2016) dobrom čoveku, posvećenog sličnima sebi, porodici, poslu i sportu je danas u valjevskom hramu Pokrova presvete Bogorodice u 11,45. Porodica i Valjevci oprostiće se od Rada Pirgića na Novom groblju u 13 sati.

Rade Pirgić je izgubio životnu bitku pre dva dana na VMA u Beogradu.

Tri ljubavi su obeležile život Rada Pirgića -Pirge kako su ga prijatelji rado zvali.

Porodica, politika i sport.

Rođen u gradskoj porodici na desnoj obali Kolubare i Tešnjaru, po majci je bio Zlokućanac.

Gimnazija i Ekonomski fakultet su bile ključne destinacije u obrazovanju, specijalizovanom u bankarstvu u Francukoj i Engleskoj, a dokazanom na brojnim odgovornim mestima i brojnim valjevskim preduzećima.

Fudbal ga je činio posebnim, igrao je srcem i dušom u malim i velikim valjevskim klibovima, a podario mu je sporsku ljubav života, Partizan. Putovao je i gledao brojne utakmice u eks Jugoslaviji, Beograd je bio najčešća destinacija. Nažalost i poslednje veliko razoćaranje doživeo je pred kraj 2015. na utakmica sa Augzburgom, kada je kao i mnogi drugi prepoznao zlo koje se okomilo na segment života predodređen za zabavu, druženje i radost.

Porodica je Radu uvek bila na prvom mestu, supruga i sinovi su bili najveća podrška, radost i ponos.

Ušao je u politiku da saželjim da se bori i afirmiše  ljudske  vrednosti.

U više navrata je bio član gradske vlasti u Valjevu,a hrabro se upustio i u bitku za mesto gradonačelnika Valjeva. Previše je verovao ljudima, Stoički je podneo konsenkvence zbog tuđih grešaka, ili loših namera. Stranka koju je osnovao u svom Valjevu  mu je okrenula leđa, kao i mnogim drugim ljudima sličnim  Radu.

Supruga doktorka  Nada bila je najodaniji saradnik tokom kratkog života a sinovi Nenad i Tomislav su imali oca i prijatelja za ponos. Ostaju da  kao dve sveće da gore i nastavljaju život i lozu  Pirgića.

Lepi,  nasmejani, duhoviti i pametni dečko je otišao, ali je ostavio za sobom dubok trag čoveka koji se danas traže lučom.

Sahrana Rada Pirgića je danas u 13.00 časova na Novom groblju u Valjevu. Opelo je u u 11,45 u hramu Pokrova presvete Bogorodice.

Umro je najveći među velikanima boksa Muhamed Ali (74).

Nekadašnji svetski prvak u teškoj kategoriji, najveća ikona boksa, preminuo je u bolnici u Feniksu, gde je pre nekoliko dana orimljenzbog respiratornih problema, sa kojima se borio već neko vreme, a koji su bili samo novi problem pored odavno prisutne Parkinsonove bolesti.

Iako je bilo reči da se Muhamed Ali oseća dobro, ispostavilo se da je stanje mnogo ozbiljnije, a zatim je stigla i vest o smrti.

Ali je u ring kao profesionalac ulazio 61put, aod toga a je pobedio u 56 nastupa, i čak 37 puta. Bez nerešenog meča izgubio je pet borbi..

Rođen je kao Kasijus Marsleijus Klej slavu jue stekao osvajanjem zlata na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, a zatim grandioznom karijerom profesionalnog boksera.

1964. godine postaje rvak sveta u teškoj kategoriji pobedom protiv Sonija Listona. IMao je samo 22-godine. Postao je prvi bokser koji je tri puta bio prvak sveta (1964-1967, 1974-1978, 1978-1979). Legendarni su njegovi okršaji sa Džoom Frejzerom ("The Fight of the Century", 1971; "Thrilla in Manila", 1975) i Džordžom Formanom ("Rumble in the Jungle", 1974).

Trostruki svjetski prvak u teškoj kategoriji se borio sa Parkinsonovom bolesti od 1984., tri godine nakon što se povukao iz boksa.

Kasijus Klej je 1964. godine je prihvatio Islam i promenio ime.

Najveći bokser plamete je bio omiljen u svetu,a bio je i borac za ljudska prava, pisao je i poeziju.

Javno se suprotstavio američkom ratu u Vijetnamu i odbio da služi vojsku i odsutvao iz ringa pune četiri godine!

"Želio bih da me pamte kao čoveka koji nikada nije izdao svoje ljude. Ali ako je to previše, neka me barem pamte kao dobrog boksera. Neću se buniti ako spomenete da sam bio lep", rekao je Ali jednom prilikom.

"Bog je došao po svog šampiona. Do viđenja, veliki čoveče."na vest o smrti  Muhameda Alija reagovao je  najžešći  od svih svetskih šampiona, Majk Tajson.

"Ovo je veoma tužan dan, čoveče. Voleo sam Muhameda Alija. On je bio moj prijatelj. I nikad neće umreti", izjavio je povodom Alijeve smrti Don King, promoter i organizotor najvećih Alijevih mečeva.

"Kao i duh Martina Lutera Kinga, i duh Muhameda Alija će nastaviti da živi, on je predstavljao čitav svet", istakao je King.

Ali, je bio čovek bistrog i britkog uma, plesao je u ringu. Gromovitim udarcima je „ubijao“ rivale . Dominirao je boksom dve decenije od 1960. do 1981. godine.

"On je bio najbolji bokser svih vremena, ali je njegova bokserska karijera manje važna u odnosu na doprinos koji je  dao svetu. Ali je učinio više na promeni međurasnih odnosa i stanovišta ljudi čak i od Martina Lutera Kinga", izjavio je za AP promoter Bob Arum.

Parkinsonova bolest je ga mučila više od svih rivala u rnigu a Ali sve ređe pojavljivao u javnosti. Kada se to dešavalo bio je primljen sa iskrenim oduševljenem,

Tačno pr 20 godina 1996. je bio počastvovan da zapali baklju na Olimipiskim igrama u Atlanti.

Sahrana će se održati u sredu u njegovom rodnom gradu Lujvilu, u državi Kentaki.