Stigla nam je 2018. godina, sa očekivanjem da na brojna pitanja konačno stignu odgovori. Privatizacija dva Centra troška se nameće kao najveća obaveza aktulenoj vlasti. Biće to po svoj prilici svilen gajtan za tandem prepovlašćenih u valjevskom svetu sporta. KK “otac i moj sin“ i FK „prošlost“ međutim u 2017-oj dobio ničim izazvanu konkurenciju u trci za milionima narodnih para u VK Valjevo. Apsurd je da je Bokserski klub Metalac iako u najvišem rangu od svih udaljen od gradske kase i budžetskih sredstava kao more od Mont Everesta.
Desetine miliona namenjenih sportu, deci, i svima što im sport život znači i otvara vrata uspeha i radosti, politikanstvo nemilice uskraćuje godinama unazad.
Novac se isključivo politički deli pojedincima „“čuvarima tradicije, brenda, nezamenljivim i do te mere važnim da čak i sebi platu dele od narodnih para!
Umesto besplatnih vaučera deci za bavljenje plivanjem, atletikom, gimnastikom... novac besumučno arče Centri troška na takmičenja i "uspehe" na granici besmisla.
Pored novca i objekti su naravno besplatno na raspologanju „nedodirljivima“ KK "ois" ne odustaje od naplate ulaznica, za kompletan „ugođaj“ gorčine, muke jada i čemera svima što sve vide, ali i dalje ćute i ne reaguju.
Dešavanja u sportskom Valjevu su kap u moru zla i pošasti viđenom u sportu prestonice.
Srbija je oduvek imala dva sportska brenda.
DANAS prepovlašćeni član Sportskog društva, ljubimac je zna se koga, dve decenije pljačkan i rušen fudbalski klub, i to od onih nikad osuđenih za pljačku, tešku stotinak miliona evra, voljom zna se koga, je neprikosnoveno mezimče države.
A drugom brendu takođe iz sveta fudbala, i gle čuda, uz vaterpolo u Srbiji i šire još uvek uspešnom, nazire se kraj.
Crno beli svet je i dalje javno izložen pljački bez presedana, ali i neviđenoj diskriminaciji izdaji, varanju, uplivu u klub kriminala, korupcije, zla i pošasti.
U biti, politikanski je osuđen da bude obrisan i da nestane.
Prepovlačšćenost na jednoj i odmazda na drugoj strani ogledalo su danas stanja u srpskom sportu, što potvrđuje zaslepljenost, odnosno jedumlje u medijima.
Osuda po tužbi UEFA izrečena 5.januara naručena i unapred je objavljena zahvaljujući bolesnim mrziteljima, podguuznim muvama, talogu srpskog kvazinovinarstva je pala!
Srušena je bezobrazno POŠTENOM presudom UEFA izrečenoj u Nionu.
Za delo počinjeno po strogo primenljivim propisim UEFA samo za zemlju Srbiju, a ne na primer za Nemačku, huligani iz Kelna su okupirali „Emirejst“ i utakmica sa Arsenalom je kasnila pun sat, umesto šampiona osuđen je, strože, gle čuda “ponos Srbije”.
Izostala je najavljena odmazda šampiona Srbije.UEFA nije izbacila unapred osuđene, ako su to na sva zvona najavljivali „dobro obavešteni“ talog mediji.
Međutim o egzekuciji brinu izdajnici iz kluba, što sede u Maršalovoj loži.
Danima trube da moraju da prodaju pored Stojkovića, danas dva najbolja igrača u Srbiji. Ne sme se stati na senku jesenjem prvaku i slučajno ponoviti maj 2017.godine.
Kad lice sa poternice Interpola priča i dosijeu navijača, a huligan, zver iz Đenove, vodi glavnu reč na tribini, dok se na drugoj lije krv i padaju glave u borbi za prevlast, jasno je u kakvom blatu je srpski klupski fudbal, nikad više unižen i devastiran, otvoreno izložen kriminalu i korupciji.
Ali ispadoše branioci prava i pravdde iz redova šampiona posle “pobede”u Nionu mudriji.
Branilac "ekspert" za pravo, "pobednik" u Nionu likujujući je ponudio svoje advokatsko umeće. Pošto je odbranio nešto što se nije ni desilo, sada bi da brani krivca za učinjeno delo, koji bi pomilovanje jer je unapred uzeo novac pravim i časnim navijačima, zvezdašima.
U košarci je slična priča, a bliska je fudbalu zbog enormnog upliva novca i magije brisanja dugova.
Šakom i kapom se gura novac, ali fajnal for Evrolige se ne nazire ni u snovima, čak je pod znakom pitanja i titula u ABA ligi.
Kad mogu u državnom fudbalskom i košarkaškom projektu da na oči Srbije rade to što rade, nemilice troše narodni novac, da bi "Srbiji bilo bolje" koga još zanimaju za njih pilićari po Srbiji.
Javna je tajna da su počionici sitnih prekršaja u saobraćaju bitniji za državu od lopova i kriminalaca što pelješe državu i narod kroz svoj angažman u svetu sporta.
Valjevska milionerska priča u svetu sporta se svela na dva i treći Centar troška u najavi.
Boks je zahvaljujući najvišem rangu od od svih u gradu, Regionalana liga je donela buđenje svidelo se to nekom ili ne, uvek kada ima razloga, neprkosnoven i najgledaniji sport.
BK Metalac je od grada dobio maksimum minimuma!
Vaterpolo za valjevske prilike marginalni sport, sada u Drugoj Regionalnoj ligi je "upecao" pet miliona, polovinu sredstava dodeljnih iz budžeta za sport dobro znanim Centrima troška.
Drugi vateropolo klub sa mnogo manje novca sa valjevskom decom i dvojicom stranaca igra uspešno u Prvoj B ligu Srbije.
Mlađe selekcije su faktor za život oba kluba. Mlađe selekcije su budućnost svakog sporta.
U Centrima troška nije tako!
Radi se u suprotnosti sa proklamovanom politikom Sportskog saveza Srbije, jasno definisanom ko može i šta treba da radi u svetu sporta.
Selekcija i način dodele novca je diskriminatorski po Valjevce.
Prodavac magle od 12.jula 2013, do danas i tvorac nakaradne sportske valjevske sportske priče je najavio povlačenje.
Ugasio je "Staru damu" iz parka Pećina, urnisao mlađe selekcije!
U životu ih drže roditelji što sve finasniraju i treneri, entuzijasti, jer honorar od10.000-ak dinara vređa inteligenciju, kao i plata trenera prvog tima 15-ak puta "samo" veća.
Na isteku prvog veka naprasno ugašenog kluba, a drugog u svakom pogledu organizovanijeg i boljeg( FK Krušik) sa novim imenom, na mesto kandidata za načelnika doćiće voljom politike, a koga bi drugog, partijski jurišnik, dobar za izbore, ali za svet fudbala načisto pretanak.
Čak nije poput predhodnika bio ni makar golman u pokušaju.
Po decu grada Valjeva pogubna,a za nesmenjive lepa zabava se nastavlja noseći sa sobom brojne benefita.
Ipak privatizacija se u 2018-oj nameće kao neminovnost i ko bude hteo da plati e imaće na raspolaganja KK, FK, VK...
Privatizacija kuca na vrata, i nedodirljivi će uskoro svojim a ne tuđim novcem moći da grade i rade šta im je po volji.
A do tendera i privatizacije slušaćemo prazne priče o zasluženima, bezobrazno samoreklamiranje o delima čuvara tradicije, o nekakvom brendu, i pre svega isključivom bahatom nametanju stava o njihovoj bitnosti.
Mišljenje da bi se bez politakantski nametnutih vođa dva Centra troška ugasila, a verovatno i Zemlja bi prestala da se okreće svoje ose, sve manje pije vodu.
Ali ako im je baš toliko stalo, vreme da se dokažu i pokažu evo šanse da svojim novcem konačno naprave košarkašku i fudbalsku imperiju, i sirotinji raji konačno siđu sa grbače.
Referendum Valjevki i Valjevaca rešiće sve dileme već do proleća.
Sa valjevskom decom dosta je bilo POIGRAVANJA!
Kucnuo je čas za konačni obračun sa kriminalom u sportu!