Uvek u borbi za neki svoj ideal Zoran Stanojević(65) čovek koji je znao da pobeđuje sve osim sebe, pao je u petak 12.januara u snežnom mećavnom jutru. Želeći ds razveje zavejani prolaz ispred svog porodičnog gnezda na Petom puku u kome je živeo sa kćerkama Tijanom i Zoranom, i ženom svog života Snežanom, Zokija je srce izdalo.
Otišao je Zoran iznenada tamo gde ćemo svi pre ili kasnije naći svoj mir, bez obzira da li smo rođeni istog dana, meseca i godine, kada i naš prijatelj, kolega, brat Zoki. Šiban olujama i gromovima, išaran ožiljcima što niču kao pečurke posle kiše, kad zdravlje popusti, tog kobnog petka, ponovo je izazivao sudbinu. Toliko puta je već, pobedio smrt, zaboravio je da u krhkom telu srce traži minimum poštovanja. A svoje srce davao je svima bezgranično. Ovog snežnog petka jednostavno preumorno više nije moglo, posustalo je.
Zoki je bio borac i ratovao je sa vidljiivim i nevidljivim neprijateljima. Još kao gimnazijalac se suprotstavio nepravdi i ostao dosledan u svojoj borbi do poslednjeg dana. Pobeđivao je bistrim umom, harizmom nepokolobljevog karaktera i moćnim glasom. Trajao je u radijskom tv, i svakom drugoj vrsti javnog obraćanja, ali sa naglašenom dozom ličnog stava više od pola veka.
Decenijama je Zoran bio svakodnevni gost Valjevki i Valjevaca. Imao je glas taman dobar da kada bi se oglašavao iz magične kutije, radija, kao hipnotisani svi su ga bez daha slušali. Inventivnošću i verodostojnoću, samo njemu svojstvenim optimizmom sejao je vedrinu, a obične vesti kada ih Zoran izgovori su dobijale na važnosti, i uvek su rado slušane.
Zoranov život su bili porodica, supruga Sneška ponos Tijana i Zorana. A Radio Valjevo I sve što se dogadjalo u njemu je imalo svakodnevni Zoranov pečat. U voditeljskom tandemu sa Milicom Janevskom ostao je maestralan i neprevaziđen.
Sve posle radija bio je boj Zorana Stanojevića da oživi, na svoj način medij osuđen danas na ono što ni najveći uništitelji i mrzitelji nisu ni sanjali da će mu se dogoditi.
Uspeo je uz podršku Zorane i Tijane, ali i sebi sličnih medijskih fanatika, a tehnički uz pomoć štapa i kanapa da ispriča sa sagovornicima sa puno šarma istinite priče o ljudiima što kao i on lete kroz vreme. Kafanske priče urednika Zorana Stanojevića, i asistentkinja kćerki Zorane i Tijane će uvek imati svoje mesto u vremenima što stižu.
Boks je decenijma nezamisliv bez konferanse Zorana Stanojevića, ali i ideja i sugestija dok je bio član uprave kluba. Sudbina se poigrala. Zoran neće biti svedok prve titule šampiona ka kojoj ove zime korača Metalac, a toliko je želeo da baš on na meču sa Vojvodinom narednog proleća ozvaniči šampiona države.
Kolege iz medijske sfere je poštovao i voleo, a okumio se najboljim u svetu sportskog žurnalizma Jordanom Ivanovićem. Svojstveno ljudima sa kojima se družio i što su ga poštovali voleo je sve za čim duša žudi.
Da ga snežno jutro nije odvelo u večni nezaborav, danas bi bio na terenu, pripremajući novo izdanje emisije “Selu u pohode”.
Danas će Zorana mnogi doći da isprate, na put u većnost. Još jednom će se pokloniti senima Valjevca, što je obeležio jedno vreme, ponosni što su deo svog života, delili bas sa njim, našim Zokijem, Stanom, jednostavno, Zoranom. Njjegove, mačka Snežana, Zorana i Tijana, ponosne što ostaju da posle Zorana podsećaju nas na prijatelja i dobrog čoveka, kakvih danas itetako treba, ali ih nema na žalost.
Sahrana Zorana Stanojevića je u subotu, 12. januara u 14sati na Kličevačkom groblju, a opele u 13 sati porodičnoj kući Stanojevića na Petom puku
