U VREMENU IZDAJE LJUDSKOG RODA HEROJ GENERAL JNA VLADIMIR TRIFUNOVIĆ I MRTAV ŽIVI ^Featured

General JNA  Vladimir Trifunović  je postao heroj naroda, a izdajnik zla i pošasti. Odbio da ruši grad  Varaždin i da žrtvuje građane i svoje vojnike i starešine.

Oficirisku karijeru dugu  43 godina u JNA do kraja njegovog života obeležio je  22. septembra 1991. i  predaja  kasarne u Varaždinu hrvatskoj vojsci.

Vladimir Vlado Trifunović(1938-2017)  general  JNA  spasislac  280 mladih vojnika iz kasarne u Varaždinu,  osuđen  je od OLOŠA za ratni zločin u Hrvatskoj, a od još gorih licemera  iz Srbije zbog  "izdaje" je bio zatočen tri godine u Zabeli.

Vladimira Trifunovića su u ponovoljenom procesu oslobodile optužbi kolege oficiri i vojnici iz varaždinske kasarne, ponosni što im je baš on komandovao.

General Trifunović je rođen kao deseto dete u siromašnoj prorodici u selu Rakeljići kod  Prijedora u BiH.

"Majka me zaklela, kada sam završio vojne škole, da nikoga u crno ne zavijem. Rođen sam u porodici u kojoj sam učen  šta je ljubav i poštenje".

Predajom kasarne u Varažadinu 22.9.1991. godine, je  spasao više od  280 opkoljenih vojnika i oficira, sa velikom količinom naoružanja, uključujući i tenkove. Ostavljen bez podrške u obruču višestruko brojnijih pripadnika Hrvatske vojske, ucenjen životima žene i dece, talaca Hrvata,  general Trifunović je izdejstvovao da hrvatski oficiri budu njegovi taoci, dok su je vojnici i oficiri JNA sa lakim naoružanjem napuštalii Varaždin  i kretali se do slobodne teritorije.

Trifunović  je naredio da se onesposobe tehnika i borbena sredstva,  neprijatelj od zatečnog naoružanja nije imao nikakve koristi.

„Spasao sam decu sirotinju gurnutu u  besmisleni rat. Spasao  sam  sve te mladiće koj nisu imali vezu da budu  povučeni iz opasnih garnizona.  Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju".

Za spas je u  Beogradu  1994-95 osuđen kao izdajnik, jer nije  srušio branu da potopi celi Varaždin, čime bi pobio sopstvene vojnike i građane Varaždina. Aboliran je   1997, posle snažnog pritiska demokratske javnosti.

Učinio je to predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilić, da bi Vrhovni sud Srbije  2010. godine ukinuo presudu.

Do smrti  15.jaunura 2017.  general  Tifunović se borio pravnim sredstvima da i u Hrvatskoj dokaže da je nevin.

General Vlado Trifunović je objavio je tri knjige o svojoj borni za istinu i pravdu:

Moja borba za istinu, buđenje savesti – u borbi za istinu i pravnu državu i neću milost.

O "varaždinskom slučaju" je rekao:

"Ja sam jedini general kojega je Hrvatska osudila za ratni zločin, a Jugoslavija zato što nisam počinio ratni zločin. Osuđen sam jer nisam porušio Varaždin, nisam srušio branu. Nisam podavio svoje vojnike kao  miševe ni  građane Varaždina. A ja nisam škole završio i nisam se rodio da pravim zločine i uništavam ljude. Ali, Srbiji tada nisu trebali živi ljudi, nego mrtvi heroji da se njima ponosi i da pozlati istoriju. Kod mene ostala samo deca sirotinje. Sva druga deca, svi drugi vojnici koji su imali neku imovinu, nekoga svog na položaju ili neke veze su izvučeni ranije iz Varaždina“

Beogradu general Vlado Trifunović  bio kriv jer je spasao više pd 280 vojnika JNA i odbio da ubija civile. Zagrebu je zgrešio jer je legitimno branio napadnutu kasarnu. Šta je zgrešio Ljubljani, kojoj je takođe zasmetao. nije jasno.

Za pošten i normalan svet, Vlado Trifunović je bio i biće simbol modernog junaštva i modernog mučeništva

Generala Vladimira Trifunovića  u našoj nesrećnoj i uglavnom sramotnoj istoriji krvavih devedesetih godina prošlog veka su sudski gonila tri režima i tri zaraćene strane: Jugoslavija (prvo SFRJ, a zatim i SRJ); Hrvatska i na kraju Slovenija.

Više puta osuđivan, čak i pravosnažno, jednom aboliran (u retkom nastupu stida tadašnjeg srpskog režima), a dva postupka okončana su posle njegove smrti.

Progonitelji, kolege generali, su sedeli i sede još u vilama po "Cvećari", a Vlado Trifunović  je poslednjih  šesnaest godina života – osim po pritvorima – proveo u  jednokrevetnoj hotelskoj sobi zloglasnog hotela "Bristol", poslednjeg utočišta brodolomaca bivše JNA, osuđenih  da  im hrabrost čast i ljudski ponos  nikada ne budu oprošteni.

Hrvatska mu nije oprostila incidente  oko kasarne kada su vojnici  pucali u legitimnoj samoodbrani po svim pravilima ratovanja pre predaje kasarne.

Beogradski licemrri su mu sudili  zbog preživelih  više od  280 vojnih lica.

"Izdajnik" je ispljuvan javno, jer se od njega i njegovih ljudi očekivalo da izginu, a ne da se izvuku iz opasnog i pretećeg obruča.

 General Momčilo Perišić je javno pričao je da je nosio ručnu bombu  za slučaj da sretne Vladu.

Zbog lažne optužbe da je  Hrvatima  predao "velike količine tenkova i naoružanja"  medijski je satatnizovan, aiko je  istina da je onesposobljena  većina tenkova, oklopnih vozila i ostalog materijala. Motori  u tenkovima bez ispušptenog ulja su aradili dok ne zakucaju. Vojnici su sekli su topovske cevi, pa farbali bojom da se ne vidi...

Besmisao optužbi   Beograda i  Zagrebu je dopunjen i optužbama iz  Ljubljane.

Pogrom  Beograda i Zagreba  prema generalu Trifunovića su  zlo i pošast vlasti obe države.

Beograd je  "izdajnika", zatvarao, sudio mu.  abolirao ga,  pa ponovo mu sudio!?

Hrvatska je našla modus da ga osudi na 15 godina u odsustvu,  jer nije srušio Varaždin!?

Samo ga Slovenija nije optužila, jer bilo kakvog osnova nije ni imala.

Pobedu ljudskosti, nisu oprostili lažni rodoljubi i paotriote,   doborovljni davaoci  tuđe krvi i i mladih života za rad prazne priče  i veličanja  smrti nevine dece i oficira JNA.

O generalu Vladimiru Trfunoviću  heroju žive vojske, od regruta nije napravio mrtve junake, već ih je vratio žive i zdrave kući, i generalu Vladi "izdajniku" mrtve države istorija je već izrekla svoj sud,

A karma čeka i sve one  u Hrvatskoj koji su se usudili da ga osude za ratni zločin, one u Srbiji što ga osudiše za  zlo nije počinio.

Država Srbija se obrukala, psi rata su i ga osudili ,ali je pravda na kraju pobedila.

Večna slava generalu Trifunoviću heroju teškog vremena u kome su glavnu reč vodili neljudi. Spomenik  i ime ulice je najmanje  što od zaborava može saćuvati  istinu i pravdu koja stiže tek posle smrti generala Vladimira Trifunovića.