IN MEMORIAM SLOB0DAN LAZIĆ-DULE CIMER ^Featured

Uspravan poput jablanova i lipa što je zasadio u čast armije prijatelja otišao je čovek ljubavi, vere i hrabrosti, sebičan da samo na sebi svojstven način bori se za boks. Samo par dana delilo je Slobodana Lazića, Dula Cimera od 79. rođendana. Ali kao i uvek u svom životu  smeran i odlučan nije dozvolio iznenađenje.

Pozavršavao je sva posla, deleći vreme sa prijateljima, otišao je siguran sam sa ličnim  osećajem   sreće u  svojoj  najzahtevnijoj  životnoj radosti, boksu.

Deda Talovo dete  Đorđe MIlanović, imena kao posinak mu, a istog nadimka Đole sa svojim nepotičinjenim istomišljniicima  Vićom, Peđom, Pločičem... u ludom vremenu nemerenja i nepoštovanja istinskih vrednosti je Cimeru predsedniku Metalca  podario radost šampiona.

Sa ponosom je Dule podigao šampionski pehar maja prošle godine.

Dočekao je dan da ta ista grupa nesalomivih, poput njega, memljivu ruinu   iza hale sportova ovog leta pretvori u Hram boksa, gde će rasti, stasavati  i sutra stići neki novi klinci i šampioni države u dresu Metalca.

Uputio im je samo dve reči: Bravo deco!

A Lav danas imena "Džentlmeni" je posebna priča!

Kakav je bio u rukavicama, neustrašiv, brz, nepredvidiv, istrajan, nepobediv  u svom Metalcu i ljubavi Partizanu, za koji je boksovao mnogo duže, šampion i vicešampion Jugoslavije, jedan iz plejade veličasntvenih  asova Metalca, još agresivniji i posvećeniji je kao trener, je imao od od koga da uči, od Brune Hrastinskog u Metalca do Paljića u Partizanu.

Otuda i ne čude  4 olmpijska odličja iz Los Anđelesa Jugoslovena, zlato Ante Josipovića, srebro Redžepa Redžepovskog,  i bronze Mirka Puzovića i Aziza Salihua.

Sa selektorom Mate Parlovom, svetskom i olmpisjim šampionom  Slobodan Lazić je ponosno vodio Jugoslovene, a što je ostao dok je i trajao.

Uspešno je trenirao i profesionalalce, a Goran Delić iz Banja Luke, je postao prvak sveta 2008. godine u teškoj kategoriji. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. Od države Srbije dobio je nacionalno sportsko priznanje, Majsku nagradu SOFK-e Jugoslavija, Zlatnu plaketu Valjeva, nagradu Gradskog sportskog saveza za životno delo, a proglašen jeza  sportskog radnika 2019.godine.

Prepoznatljiv po učtivosti i samo njemu svojstvenim manirima, nemoguće  ga je bilo odbiti za čašicu razgovora i piće od Zlatibora, Granda u Valjevu do Moskve u Beogradu.

Harizmatični šampion  postao je istinska ikona  bokserskog sporta grada Valjeva iz jednostavnog razloga.

Tako je hteo da bude.

Rado je poredio vrednost i popularnost fudbala i boksa, nudeći neumoljive činjenice.

Lično smo uvek imali problem dokazivanja priorietata  ekipnog i pojedinalnog takimičenja u boksu.

Sport gladijatora i ljudi posebnog kova, srca lalvoskog, a duše anđeoske,  najboljima je donosio  najviše.

Znao je da mi kaže: "Ne može ni jedan  fudbaler da zaradi  za celu karijeru u odnosu na Kleja ili Tajsona  za samo jedan meč u ringu.

Bio je  u pravu  ne želeći  nikada da prizna da je baš on  najzaslužniji za istorijske rekorde u glednosti tih famoznih ekipnih mečeva boksera Metalca što zaseniše dva najveća fudbalska spektakla za valjevske prilike. Prvi je bio kada je Metalac 14jula 1969. po drugi put za nedelju  dana pobedio Hajduka. Posle 2:0 u Kuli i 1:0 na Krušiku pred 7.000 ljudi za ulazak u Drugu ligu. Drugog spektakla, mlađi se sećaju iz 1995. na takođe meču kvalfikacija valjevske Stare dame i titogradske  Budućnosti u Parku Pećina, pred možda i više od 7.000 gledlaca.

A Dule Cimer je sa Đikom Šukovićem, dr Merfijem-Mirom-Mirkovićem, Mićom Vujićem, veštim da Zvečevo, daruje Metalac najvećim sponzorstom u istoriji valjevskog sporta, kamenorescom Goranom Davidovićem, doktorima Savom Guberinićem, Bukijem Jankovićem... naravno  ljudima iz politike, počev od Ace Jokića pa redom,  ispisao je zlatne stranice u istoriji Metalca.

Rekordi u gledanosti boksa sve govore.

Tvorac velike ekipe Metalca  je posle 4:16 u sneđnom Ivangradu, naravno nezasluženo preubudljivog poraza, harizmom pobednika    i svojom magijom je izmamio  dolazak neverovatnih 4.500 ljudi u halu sportova 15.septembar na revanš meču kvalifikacija za ulazak u Prvu ligu SFRJ: Metalac - Ivangrad 15:5.

Na otvorenom je usledio je rekord svih rekorda. Skoro deset hiljada ljudi na finalu Kupa Jugosavije Metalac-Budućnost 17:3 u Parku Pećina.

Zahvaljujući  Dulu cimeru šampioni bokserskog sporta i pa čak i reprezentativci i majstori magičnog četvorougla postali su   Milivoje Marić, Dragan Danić, Jovica Povlović Zoki Maksimović- Zimac, Anto Tadić, braća Romanović Milovan i Zoran, Petara, Draško, Jelka, Kole, Ljuba, Neša Stamenković, mali Cimer, naravno poslednji veliki as i rerprezentativac Jugoslavije Dragan Tomašević.

Najveće ime je Živorad Jelisijevića-Žika šinicla.

Koliko još mladih danas  ljudi u zrelim godinama, što su zahvaljujući školi boksa  i školi života, svog učitelja, i drugog oca  Dula cimera postali ono što svako želi da bude, cenjeni i poštovani građani Valjeva,

Skromnost i taj maksimum minimuma bili su životni moto Slobodana Lazića. Učinljivost nasleđena od majke, posebnog poglavlja u životu  Dula je učinila da bude prijatelj mnogima.

Nebrojeno puta ih dočekao ugostio i pružio toplinu svog doma, a prijateljima u čast organizovao i sam sadio drvo lipe  kad god je bilo prilike.

Za jubilej sporta izborio se da bude postavljen spomenik boksu ispred  Lava na desnoj obali Kolubare.

Bokserska rukavica od ogromnog komada gvožđa izrovana je ožiljicima je simbol  težine i surovosti sporta gladijatira, samo  dok borba traje, a kada gong označi kraj preobraćenih i anđele nežnog srca i prijatelje do kraja života.

Boks je poseban u svemu jer traži hrabrost ali i posebnu energiju, svojeglavost i istrajnost.

Ožiljci su ostali i u dušama prijatelja zbog  nepropoznavanja realizacije iste ideje.

Ali gde i u kom životu sve može da bude idealno. Sada Dule je sa većinom u datom trenutku neistomešljenika na istom mestu, da peglaju nesipeglano, da se opet druže i uživaju u rajskom sazvežđu boljeg, a zaslužili su ga.

Nama dok im se ne pridružimo ostavljen je amanet da  verom, ljubavlju čuvamo i ni po koju cenu ne izgubimo dostojanstvo i ljudskost.

Generacijama posle nas u nasleđe moramo ostaviti što zaboravljamo preko, noći.

U budućem muzeju slavnih sportista Grada Valjeva svoje mesto imaju mnoga imena  iz valjevskog sveta boksa: Micoje Vasić, braća Gračanin Steva i Dragiša, Šukovići Miša i Đika, Jokići Mile i Zlaja, Brankovići-Rudike , braće Kelava, pa redom Bencun, Tomić, Zvonko i Sava Stefanović, Jorda Obradović, Kovač,Terza, Tale,  Bata Mitrović ...

Svoje mesto ima i Slobodan Lazić, naš dragi Dule Cimer čovek vere u Boga, nade u večni život, i ljubavi prema Stvoritelju i stvorenjima kako je rekao Sveti vladika Nikolaj.

Komemoracija posvećena Slobodanu Laziću je u sredu u 10 sati u bašti Lava, opelo i sahrana u 12,30 na Novom Groblju u Valjevu.