Svojim filmom naslovljen  je "Marcos: Força de Vontade" na jesen će ga videte i filmska publika u svom Valjevu, režiser Zoran Đorđević,  decenijama živi u Brazilu,  učestvuje na filmskom festivalu Three Acts of Goodnesu u Los Anđelesu.

Zoranov film "Marcos: Força de Vontade" potvrđuje istinu, da se istrajnošću i borbom mogu savladati sve nepremostive prepreke u životu.

Čovek bistrog uma, nestvarnog stvaralačkog dara, ali pre svega verom u sebe, može da prevaziđe sve što ne može ni da sanja a desi mu se.  Izrečena mudrost, da samo umetnici mogu biti srećni do smrti, jer rade i zive u svetu svog talenta i svojih dela, dobija svoju potvrdu u Đorđevićevom filmu.

Posebna zanimljivost  je što početak  snimanja filma datira od  daleke 1996 godine. To je dokumentarac koji prikazuje život slikara rodjenog sa cerebralnom paralizom, ruke ne koristi, a slika, crta i sve radi levim stopalom.

“Na svom zivotnom putu svojom genijalnošću, pre svega  božanstvenim darom i ličnom  upornošću Marcos "preskače" sve prepreke na trnovitom putu do uspeha. Za njega nemoguce ne postoji”, kaže Đorđević.

Izuzetno je važno pomenuti da je u izradi filmskog projekta učestvovalo i nekoliko Valjevaca.

Duško Arsenić je uradio za film nekoliko plakata i oni predstavljaju  marketinšku  podršku u propagandnoj kampanji.

Originalnu filmsku muziku je uradio takodje Valjevac, Uroš Stojanović, a kompletna muzička podloga je snimljena i miksovana u studiju muzičara Vladimira Ruzicica-Kepca. Vladan Obradović je uradio digitalizaciju dela filma, rađenog  daleke 1996. godine, na 16 mm filmskoj traci,  kamerom ARRI.

Priča o posvećenosti i  upornosti je inspirisala  Đorđevića na napravi film o Markosu  rođenom  sa cerebralnom paralizom, isključivo zbog ljudske neodgovornosti. Uz to si crn,  živiš na periferiji grada, u porodici sa desetero  brače i sestara. Ostaneš kao dete bez oca, a uspeš  prvi put sedneš tek sa šestoj  godini.... U isto vreme otkriješ dar i ljubav za crtanjem I slikarstvom. Kreneš u školu sa  "normalnima", tek sa 16 godina. Trpiš dostojasntveno sa osmehom, potcenjivanja, rasističke uvrede pre svega, ali ne odsutaješ. Neprestano se usavršavaš, čak i umetnički fakultet slikanja studiraš sa "normalnima"...

U takvim okolnostima uspeš da finansiraš i sopstvenu kuću, zaljubiš se, oženiš, danas imaš i dvoje dece, uspeo si i u životu, a  tek su ti 52 godine.

Dakle, ne postoje prepreke. A i ako na njih naidješ,  pronadješ način da ih prevazidjes i preskočiš.

Osnovni preduslov da  uspeš je vera u sebe, i volja da istraješ do pobede. Maestralno svedočanstvo zabeleženo istanačnim osećajem reditelja da prepozna i istakne ljudske vrednosti zabeležene  okom kamere, ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

Film potvrđuje da  smisao života postaje potpun ako je čovek ostvaren, porodicom na prvom mestu. Ispunjen je posebnom vrstom zadovoljstva kroz oslikana   umetnička dela,  nastala,  talentom darom od Boga, bez obzira na svu težinu naizgled nepromostvih prepreka.

Sve postaje realno i lepo na očigled nepremostivog.