Trebalo je samo  zrnce sreće da i danas čujemo glas,  ugledamo osmeh, osetimo  radost i uživamo u golovima rođenog strelca, tek u 21.a već nestalog  Zorana Baljka.

Umesto sreće radosti i osmeha  na  vrelom avgustovskom Suncu reka suza, lelek, jecaji, grč tuge i bola do neba,  muk, cveće, rastanak ...

Od princa čiste i nevine duše u belom kovčegu na putu  svetlosti sa svom svojom dobrotom,  se oprostio  Zoranov fudbalski učitelj Braca Radenković, kao i svi i dalje u neverici da Zorana više nema, uveren da  je drugarstvo i ljubav  Zoki otišao da podeli sa anđelima, jer je to i bio.

Na poslednji oproštaj pored brojnih kolega iz valjevskog sveta fudbala stigli su i ljudi iz kluba u koji je tek zakoračio NK Maribor.

Sinoć je Aberdin pao u Ljudskom vrtu, a ljubičasti i pored plasmana u plej of LIge Evrope nisu skrivali tugu. UEFA je pokazala da zna da poštuje ljudske vrednosti, onim minutom ćutanja za Zokija.

Stigli su danas u Valjevo klupski drugari iz Vranja, sa kojima je Zoran vojevao u protekloj prvoligaškoj sezoni, i svojim golovima doneo Dinamu opstanak. Došli su da se pokloni Zokijevim senima Lajkovčani, Ubljani, Beograđani, Šapčani, Lozničani...

Danas ga ispratiše i njegovi najdraži Krušikovci  sa kojima je pre pet godina bio na korak do Kadetske lige Srbije: Ilić, Tomić, Petrašević, Popović, Petrović, Plećić, Mirjanić,  Marinković... trener Braca,  ekonom gospođa Dara, koja ga je uvek čekala sa suvim duksom i trenerkom, onako pokislog  kad stigne po kiši na trening biciklom iz svog Beloševca.

Srđan  Jovanović  Čobanji uveo je Baljka 2012. u prvi tim Krušika, šokiran je tragedijom

"Zoran je prošao kroz sve selekcije Krušika. Igrao je  zadnjeg veznog kao kadet. Brz, tehnički obučen, šuter, sa tačnim pasom, discilinovan, pravi mali profesionalac. U nedostaku napadača stavio sam ga u špic,  i dete  "bez jezika" sa osmehom za ceo tim je počelo da trese protivničke mreže Ja sam otišao iz kluba, stigli su novi igrači, trener, ubrzo je usledilo gašenje  dva kluba i pravljenje trećeg.  U tom novom nije bilo  mesta za Baljka. Posle epizode u Lajkovcu, otišao jeu Dinamo iz  Vranja i "eksplodirao". Golovima za tv špice je odlučio nekoliko ključnih mečeva za opstanak u Prvoj ligi. Ovog leta je bio na meti mnogih klubova. Splet okolonosti je odredio sudbinu da preko Zavrća stigne u Maribor, dopadne se Zahoviču i potpiše ugovor. Seo je posle treninga u pogrešan automobil, na pogrešno mesto. Drugim vozilom su  koji minut ranije otišli momci iz Srbije. Nestao je u trenutku tuđe nesmotrenosti i nepažnje... Kad god se setim Zokija srce hoće da mi pukne", ispričao je svoj kratku istinu trener Jovanović o Zoranu Baljku, mladiću  koga je život gazio, a  sudbina  u trenu istrgla iz života kome se tako radovao.

Momka koga je je fudbalsko Valjevo, upoznalo, zavolelo i dalje to čini, zaborav neće obrisati.

A klub u kome  je ponikao, ma kako se danas zvao i ma ko ga vodio,    uz učešće mladih fudbalera Maribora, Dinama  iz Vranja, lajkovačkog Železničara i naravno i Valjeva, bi morao svakog Ilindana organizuje Memorijalni turnir Zoran  Baljak.

Sačuvaće  uspomenu na mladića anđela, i konačno shvatiti da život ne počinje od njih, već da  samo poštovanje i podržavanje mladosti garantuje bolji budućnost za sve.

Dosta je pre dve godine formirani mutant jeo svoju decu, došlo je vreme da im se konačno okrene postveti,  i pokaže za početak, samo poštovanje.

A i danas su ti nadobudni, zgubidani i neznalice, umišljeni gospodari života i smrti u valjevskom svetu fudbala, u najvećem Centru troška para građana Valjeva, imali važnija posla, nije ih bilo na ispraćaju u večnost Zorana Baljka.