KARMA “JAZAVAC PRED SUDOM” ^Featured

Rok trajanja zla i pošasti, preprednih i nikada sitih štetočina što mukotrpne plodove rada i prolivenog  znoja vredniha, nemilice otimaju i troše, ističe. Jazavac je konačno stigao do suda!

Sa karmom šale nema!

Međutim, jedan za drugim   “jazavci” ma koliko lukavi, prepredeni, i bez suda i sudija su uklanjaju iz kukuruzišta, da li samo privremeno. Nisu  nestali jer političkom voljom zaduženi da ih procesuiraju  imaju važnija posla od suđenja jazavcu, tim pre  jer  “David Štrbac” nikako da stigne u sud!

Štetočine kada nema sistema zaštite, koriste baš nepostojanje  sistema i pleve sve što im padne pod ruku.

Na mig “odozgo”  najveća štetočina je prognana.

Jazavac je gurnut  u jazbinu, bez šanse da se vrati, i da mu  bude  suđeno za sav pojedeni kukuruz i štetu što je pravio gde god se pojavio.

Jazavac se nada da nikada neće doljati.

Zna da ga   mnogi traže dok vešto kopa podzemne  hodnike,  krije se  i vreba šansu da ponovo iskoči i nastavi po straom, da plevi kukuruz.

U međuvremenu nakotilo se vazda jazavaca.

Svakim danom sve ih je više jer organizovani  lov ćutanjem im prija.

Najveći, daleko od mladosti, star za bilo šta, ali na krilima ćutanja  dalje nadobudna, osiona i gramziva štetočina plevi li plevi.

Sada je konačno zbog svoje bahatosti priteran uza zid. Sve rupe  i hodnici  su se začepljene,  i povratka mu nema.

Naivnima je najavio bezuslovnu predaju!?

Ali, oseća životinjski instiktivno da su mu i istomišljenici manje opasne  jaze okrenule leđa. Neće  više da  za klip kukuruza   kopaju nove hodnike i tunele nadobudnom šefu.

Čak mu je I bezobrazni “David Štrbac” poručio da od nove berbe kukuruza ovog leta nema ništa.

Kukuruz zri I sve ga je više.

Jazavac,    licemerna  štetočina bez bez premca, posle skoro deceniju   pohare i uništavanja svega  čega se dokopa,  lukavo se pritajio i ovog juna. Voljom moćnijih od sebe,  štetočina  proviknuta na   raskoš i bogatstvo. Veruje  da će kad bura prođe, I dalje  nemilice  moći da krade i jede kukuruz gde god ga ima.

Oteto je uvek bilo prokleto. Uništavanje  godinama tuđeg dobra, truda, rada i  vrednosti štodrugi stvara je pohlepnom   jazavcu pomutilo um.

Ovog leta je čak obukao odoru Davida Štrpca. Umesto da  mu se sudi, zbog krađe kukuruza, ne tvrdi da krade, ali ukazuje da postoje  gori od njega.

Divlje svinje su gore od jazavca jer napadaju kukuruzna polja noću, a po potrebi i ljude, tvrdi štetočina- jazavac .

Jazavac baš zbog napada na  svoje doskorašnje dobrotvore bi u krpama “Davida Štrpca”, da psotane tužilac i zaštitnik istine I pravde. Prividno i  prizemno, postaje lajavi kerber. Prešao je sve granice tolerancije.

Lovom na divlje svinje, štetočina bi da se preobrati  od alavog jazavca u Davida Štrpca.

Smešan  i jadan ovaj naš drtavi jaza,  kao I sudija što sudi, i pisar što beleži  u dram i Petra Kočića “Jazavac pred sudom”.

Zbog pokradenog  i pojedenog kukuruza  i štete na „ ni na Davidovoj, ni na carskoj, ni na spahijskoj zemlji“ jazavcu spasa nema.

Problem, konačno je jasno, ne postoji. Postoji samo rešenje, danas moguće isključivo političkom voljom.

Da li je jazavac, štetočina,  miljenik  države, policije, bezbednosti,  zaštitnika  dobra?

Naravno da ne sne da bude!

Dobro je ponovo prepoznato kao i jazavac konačno pred sudom, jer sve druge odbrane “istine i pravde su pale u vodu” .

Samo bez jazavaca – štetočina, u biti luzera i gubitnika, osudom  zbog krađe na zasluženu zakonsku kaznu, vratiće se vera i osmeh na licima običnih ljudi, I system vrednosti, godinama unazad izbrisanih.

Siva zona neodgovornosti štiti jazu, ali vitezovi svog poziva znaju šta im je činiti.

Vidovdan je sutra. Reči kneza Lazara: „zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek I doveka”

Zemaljska iskušenja su svakodnevna, a želja za istinom i pravdom ima samo jedan smer.

Štetočino,  karma je čudo, vreme ti je isteklo!