Paljenjem badnjaka u pravoslavni hrišćani obeležavaju  Badnje veče. 

Badnji dan,  poslednji  u postu, pravoslavni vernici po tradiciji  pale   badnjake ispred crkava i harmova.

U Valjevu je ispred hramova Vaskrsenja Gospodnjeg,    Pokrova presvete Bogorodice, Svetog Mučenika Georgija, manastirima Ćelije, Lelić, Jovanja, Pustinja, u Rabrovičkoj i svim drugim bogomoljama    obeleženo   Badnje veče, praznik uoči Božića.

U prisustvu   brojnih vernika,  roditelja sa decom, starijih sugrađana, posle službe,  pevanja crkvenih pesama,  u  slavu rođenje Isusa Hrista, I osvetašavanja Badnjka usledilo je bacanje  badnjaka u vatru  zapaljenu ispred hrama Pokrova Presvete Bogorodice.

U  hramu, Pokrova Presvete Bogorodice, na  skužbi su bili brojni vernici, u nadi da će paljenjem noći "očekivanja  rođenja spasitelja" nestati j sve nedaće.

Sa željom da  godina bude "blagoslovena",   vernici su se  pre   i nakon paljenja badnjaka  pomolili u svim  prvoslavnim hramovima   širom Srbije.

U ponoć će biti  služena  Božićna liturgija.

Božić i Uskrs su dva  najveća hrišćanskih praznika. Pripreme za Božić  su počele 40 dana pre 7. januara božićnim postom, odnosno  pročišćenjem  duha i tela.

Domaćini su  sečenjem i paljenjem badnjaka,  unošenjem   slame,  acanjem oraha, bombona, sitnog novca u slavu Hristu  pozivaju decu  na pijukanje   u sobi  gde se kasnije počinje  posna večera.

Božićni Pozdrav  "Mir  božji Hristos se rodi" i otpozdrav  "Vaistinu se rodi"  su simbol praznika radosti.

Srećan nam Božić.