SAMO DA SE ZNA, ŠVABE SU U SRBIJI UVEK ZUBE POLOMILE! ^Featured

Poslednji dani aprila doneli su sve i svašta na svim frontovima.

Na žalost politika odnosno politikanstvo beskrajno uzima svoj danak.

Srbiju ponovo bi da gazi globalistička čizma, Amerike i kasapa skrivenih iza lažne demokratije u Briselu što bi da dovrše otimanje južne srpske pokrajine. Svedoci smo neljudskosti, beščašća i primitivizma u svojoj zemlji.

Potstcaj i benefiti za domaće investitore u Srbiji,  i dalje misaona imenica. 

Objektivno najodgovorniji bez trunke griže savesti ne shvataju da neće izmaći karmi, a fanatici ne odustaju od borbe sa vetrenjačima, čvrsto uvereni da moguć spas. Neće biti ni malo lako isplivati iz mulja u koji smo gurnuti već skoro 3,5 decenije. Možda ipak odgovorni "progledaju" i slede primer Orbana i Mađarske. Svim investitorima je zavrnuta "slavina", i domaća privreda  izlazi u prvi plan. 

Čekamo  i nadamo se da će se najodgovorniji na svim nivoima  dozvati  pameti. Ako već nema hrabrosti, i podnošenja neopozivih ostavki za višedecenijsko beskrupulozno vređanje zdravog razuma, svakog normalnog čoveka, ostaje da sačekaju karmu. Sve je više onih kojima  ne pada na pamet da veruje minhauzenskoj bandi,  i okupatorima što bi Srbiju da pretvore u robovlasnički gulag.

I zato od svih dana u godini izabrati 20.april, i  rođendan Adolfa Hitlera,  za otvaranje nemačke firme je  poniženje, ne godine nego veka!

U sred Srbije, i za sva vremena slobodarskog i antifašističkog Valjeva,  izdajnici svog naroda, su na prevaru doveli zarobljene antigašiste. Predali su  nacističkim dželatima,  utamničene rodoljube. Najveći zločin 27.novembra 1941.godine i masakr 267 ljudi bez ijednog dokaza krivice boli i danas. Najodvratniji pokušaj zastrašivanja slobodoumnog i hrabrog  naroda, se ne zaboravlja i ne  oprošta nacističkom ološu.

Naslednici zla i pošasti ponovo marširaju u Srbiji.

Malo im je što  20 i kusur godina pljačkaju okupirano  Kosovo i Metohiju. Evo sada su  nam mirotvorci, ponovo u dvorište stigli. Da pokušaju ponovo da nas ponize. Doveli su ih brojni benefiti, a pre svega, mogućnost lake zarade,  i stvarenje nemerljivog  profita. Cena rada u Srbiji je bagatelna u odnosu na Nemačku, gde je cena benzina u egalu sa cenom kod nas. Moderni robovlasnici su dočekani kao egipatski faraoni. Od dobijenih benefita će im pozliti, kao i svakom Valjevcu i Valjevki od muke. Sa novcem poklonjenim švapskim investitorima, Valjevo bi imalo ponovo svoju Srbijanku, a valjevski kraj  poljoprivredu da hrani Srbiju, Švajcarsku, i  još ponekog sa trulog Zapada.

Ako se ne dozovemo pameti ne  piše nam se dobro.

Možda investitorima proradi savest i deo profita zarađenog na znoju Valjevki i Valjevaca usmere i iniciraju  proizvodnju zdrave hrane. Ipak, to su samo švabe okrenuti isključivo sebi,  i svom dobru. O zlu što čine Srbima i Srbiji vek i više ne treba trošiti reči. Ali i zube su generacijama lomili baš u Srbiji.

Samo da se zna!