foto: Darko Dozet, Printscreen Okupirani svakodnevnim „istinama“ u danu sećanja na početak pogroma, pakla i  silovanje Srbije na kraju 20.veka,  odnosno fašističke  agresiju na Srbiju, 24.marta 1999.godine “milosrdnih anđela”, danas smo na istom putu, borbe za kosovsku svetu zemlju. Osveštana je krvlju kralja, svetaca i mučenika, pripada Bogu, i niko je ne može prodati, trampiti, podeliti i odreći je se.

Zločinici i dalje bez odgovornosti za svoja zlodela i bombardovanje suverene zemlje, otvoreno traže da se Srbija odrekne dela svoje teritorije,  Kosova i Metohije- Hteli bi da ga prepustimo formalno šiptarima, odnosno kosovskim Albancima, u biti otvaranju prpdsotora za čerepanje enormnog rudnog bogatstva. Jedino pravo Amerike i EU je sila, uzdajući da mogu kako hoće, ali ne i večno. Rade  po sistemu "sila Boga ne moli"
Zaboravljaju samo jedno, "Bog silu ne voli"!

Ništa novo od sila zla, do danas bez ikakve odgovornosti za zlodela nad ljudima i decom, I štetu veću od 1000 miijardi dolara, svima što svetskim razbojnicima nisu po volji.

 Danas je 24.mart dan početka NATO agresije na suverenu SR Jugoslaviju.

Sećanja ne blede na strašne zločine,  na 37.000  bačenih kasetnih bombi i 15 tona uranijuma. Po naredbi Havijera Solane u  to vreme Generalnog sekretara NATO-a, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, bez odobrenje Saveta bezbednosti UN, što je zločin samo po sebi, pre 24 godine počela je agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Uragan  laži o zbivanjima na Kosovu i Metohiji bila je uvod u  planiranu  agresiju NATO zlikovaca  protiv SRJ, još sredinom juna 1998.

SR Jugoslavija  je napadnuta zbog lažne, lako demantovane krivice za humanitarnu katastrofu šiptara na Kosovu i Metohiji. 

NATO je započeo agresorske vazdušne napade 24. marta oko 20.45,  kada je gađano više od dvadeset objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53. Sledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu.

Devetnaest zemalja NATO započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo.

Prema navodima srpskih stručnjaka, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja agresora. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, avaksi, tankeri. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno.

Ratne gubitke  u ljudstvu i tehnici NATO negira. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru" 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve". U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila. Letelica F 117, takozvani "nevidljivi" do tada simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovaci.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 sedmica agresije nije našao na meti. NATO je izvršio 2. 300 udara i bacio 22. 000 tona projektila, među kojima 37. 000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Osim napada sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, operacije su izvršavane iz baza u zemljama Zapadne Evropi i SAD.

Razorena je infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri, ukupno oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije. Materijalna šteta tokom NATO agresije procenuje se na  sto milijardi dolara.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje. Bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Ukupne posledice po zdravlje stanovništva i ekološke posledice nemerljive su. Razorena je ambasada Kine u Beogradu 7. maja 1999.

Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila. Poginulo je 16 nevinih medisjkih poslenika, još toliko je ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad pogođena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija.

Agresija je prekinuta  potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Tri dana kasnije vojska  SRJ je počela da se povlači sa  Kosova i Metohije. Sporazum je odredio povlačenje vojno bezbednosnih snaga SRJ sa Kosova i Metohije, i uspostavljanje UNMIK-a, misije Ujedinjenih nacija.

Generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao je naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednji projektili pali su na području sela Kololeč, nedaleko od Kosovske Kamenice, u 13.30, i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ.

Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U srpsku pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR, iz 36 zemalja.

VALJEVO PRESKUPO PLATILO DANAK NATO LUDILU

Na Grad Valjevo su  tek posle 22 dana od početka NATO agresije pale prve bombe. I to  14. aprila 1999. u 5h I 31 minut. Od početka do kraja bombardovanja  poginulo je troje Valjevaca, a povređeno je preko 50 građana. Na Valjevo i okolinu je bačeno 215 bombi, a najviše-150 bombi je bačeno na fabriku „Krušik“  i "Koloniju" radničko naselje pored fabrike, 2.maja i kasnim večernjim satima. Deo projektila završi je krugu Opšte bolnice Valjevo.

Tokom bombardovanja u Valjeva je uništena zgrada MUP-a, kao i objekti Jugopetrola u Pričeviću i na Divčibarama. U Valjeva je srušeno pet stambenih zgrada, oštećeno je preko 200 stanova i 50 kuća.

Na Divčibarama je 29.aprila uništen predajnik najpouzdanijeg srpskog medija, u to vreme, Radio Valjeva. Da nije tužno bilo bi  smešno, jer na čelu najobaveštenijeg medija u Srbiji, zahvaljujući isključivo novinarima, bilo je po svim parametrima sporno lice, politikantski   postavljeno, voljom sps-a i Stanka Terzića.

Podaci o bombardovanju Valjeva: 
10.04.1999 00,20h Pričević
13.04.1999 00,10h Mionica – Krčmar – Berkovac
14.04.1999 05,31h Krušik 5.bombi
15.04.1999 00.15h Pričević
16.04.1999 02,16h Pričević
17.04.1999 02,10h Krušik 4.bombe
17.04.1999 22,40h Pričević
20.04.1999 03,15h Krušik 6.bombi
21.04.1999 00,25h Krušik 8 bombi
22.04.1999 00,42h Krušik 8 bombi
25.04.1999 01,40h Pričević
29.04.1999 23,00h Divčibare predajnik i antenski sistem Radio Valjeva
30.04.1999 01,37h Krušik
02.05.1999 21,10h Krušik 51 tepih bomba
04.05.1999 12,10h Krušik 2 bombe
08.05.1999 22,44h SUP
08.05.1999 22,50h Krušik
10.05.1999 22,55h SUP-Strela – Jelovica
11.05.1999 12,10h Krušik
18.05.1999 12,41h Krušik –Jasenica
26.05.1999 23,00h Maljen
23,17h Rabas – 1 bomba
28.05.1999 11,50h Divčibare
28.05.1999 13,02h Krušik
29.05.1999 11,40h Krušik

Do danas niko još nije  odgovarao za zlodela NATO zlikovaca počinjena u SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.

A Srbiji danas podeljenoj nema života bez sloge, nema života bez Kosova i Metohije!

Povlačenja nema, a ko drugačije misli, radi protiv svog naroda!