LUKA SINĐIĆ PREKO SREDOZEMNOG MORA PLOVI KA FUDBALSKOM SAZVEŽĐU ^Featured

 Stopama oca Voje, fudbalskog internacinalca, dobro znanog Valjevcima iz vremena kada je fudbal bio živ u gradu na Kolubari, a Sinđa žario i palio u parku Pećiona u crvenom dresu danas ugašene Budućnosti, a potom preko bare u Meksiku stekao slavu zaradio novac, i zasenio po mnogo čemu čuveni ubski tandem Džajić-Savić, krenuo je i naslednik Luka.

Sinđić junior je fudbalski sazreo i sa svoje 24 godine  želi da se na fudbaskom terenu dokaže i pridruži u sazvežđu velikana triju svojih Tamnavaca, srpskih fudbalskih reprezentativaca braći Matić i Raći Petroviću.

Na putu ka ostvarenju svog fdubalskog sna Luka se otisnuo se preko Sredozemnog mora. Ovih avgustosvkih dana postao je član izraelskog drugoligaša Makabi Herclije. Grad sa oko 80.000 stanovnika, poznat po brojnim plažama, je jedan  od desetak gradova u okruženjuTel Aviva (pola miliona stanovnika), najvećeg pored prestonice Izraela Jerusalima(oko milion ljudi).

„Vreo je vazduh na obali Sredozemnog mora u Hercliji, gradu veličine Valjeva, je jedini problem. Kako je meni tako je i ostalima,a mada sam ja došao iz sličnog ambijenta u Srbiji. Uslovi za rad su izvanredni, stadion prelep, atmosfera u ekipi na najvišem nivou. Ljudi vole fudbal. Makabi Herclija u svojim redovima ima stranaca. U ekipi su dva reprezentativca Izraela, a ja sam jeidni Srbin.“, kaže dobri raspoloženi Luka.

Od ključnih motiva odlaska u Izrael Sinđić izdvaja jedan.

„Makabi Hrclija je Izuzetno organizovan klub, a ambicije da se bore za ulazak u elitini rang su ključ dolaska u vreli grad na obali mora, udaljen 5-6 km od Tel Aviva, kao i većina sličnih u okruženju Belog grada, nazvanog baš tako zbog ogromnog broja belih fasada što ga krase“

Luka igra u veznom redu, a  i želja mu je da u plavo žutom dresu Makabija svojim igrama  napravi novi korak u svojoj karijeri.

„Lako sam se uklopio i novi sistem igre i verujem da će ovo biti moja sezona iz snova!"

Luka ne zaboravlja i uvek rado ističe ko mu je fudbalski uzor.

„ Naravno, da mi je uzor otac Voja.Postao je vrhunski igrač. Uspeo je da ostvari cilji velikog igrača. "Pojednostavio je igru" do te mere da se čini da svako može da igra fudbal. E baš to savršenstvo je svojstveno samo samo najboljima. Otuda i sjajna karijera, preko valjevske Budućnosti, OFK Beograda, Puebla u Meksiku, i na brojnim destimacijama u Evropi i konačno u zemlji u kojoj ja danas igram u Izrealu. Meni je Voja od kada znam za fudbalsku loptu, učitelj, najveća podrška i vetar u leđa“ podseća na kraju prvog raporta iz Izraela, zašto „iver ne pada daleko od klade“, da li nova „plava čigra“ u plavo žutom dresu sa Davidovom zvezdom u grbu saznaćemo uskoro.

Luka Sunđić je ponikao u ubskom Jedinstvu, a nastupao je za Novi Pazar, Zemun, Donji Srem, Kolubaru, a igrao je u Italiji posle dva briljantna nastupa u na prestižnom turniru u Vijaređu.