Menu

zaglavlje

METASTAZIRANI SRPSKI SPORT OŽIVEO RUKOMETNI PARTIZAN, UZ DOPRINOS VALJEVCA MIKIJA RADOSAVLJEVIĆA

METASTAZIRANI SRPSKI SPORT OŽIVEO R…

Kao u svim sferama ži...

MRAK I LED NE MOGU DA SAKRIJU PAD MILJENICE NA BOSFORU, ALI TU JE "LOV" NA KK  KRALJEVO

MRAK I LED NE MOGU DA SAKRIJU PAD M…

U danu neviđenog poniže...

POSLE  TESLE, PUPINA I MILANKOVIĆA, JOKIĆ I NOLE JAČI OD AMERIKE I NARAVNO "najvećeg"...A NAROD JOŠ ČUTI

POSLE TESLE, PUPINA I MILANKOVIĆA,…

foto vikipediaTri najve...

POSLE"STARE DAME" SIMANIĆEVI, I KLINCI VIĆE SIMOVIĆA "ZAPALILI"  SRBIJU!

POSLE"STARE DAME" SIMANIĆ…

Kraj marta nagovestio j...

FUDBALSKA "VALJEVSKA PODVALA" PPORADILA NA ZLATIBORU, NASTAVAK SLEDI U PARKU PEĆINA

FUDBALSKA "VALJEVSKA PODVALA…

  Trebalo je strp...

IN MEMORIAM DRAGAN VASILJEVIĆ-VASA(1954-2024)

IN MEMORIAM DRAGAN VASILJEVIĆ-VASA(…

Autentični Valjevac, ar...

RIO TINTO MARŠ IZ VALJEVA, MARŠ IZ SRBIJE" PORUKA JE  EKOLOŠKOJ BOMBI!

RIO TINTO MARŠ IZ VALJEVA, MARŠ IZ …

Sa jasnom porukom da u ...

15.000 VIDLJIVIH, I JOŠ TOLIKO  NEVIDLJIVIH  VALJEVKI I VALJEVACA SU ŽRTVE NATO BOMBI SA  OSIROMAŠENIM URANIJIMOM!

15.000 VIDLJIVIH, I JOŠ TOLIKO NEV…

Danas se navršava četvt...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

ČETIRI DECENIJE OD ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU Featured

 zoi sarajevo 1

Na današnji dan su pre četiri decenije otvorene  Zimske Olimpijske  igre u Sarajevu. Jugoslaviju je predstavljao 71 takmičar u svih deset sportskih disciplina. Olimpijski plamen je zapalila klizačica Zagrepčanka, danas dr Sanda Dubravčić.sanda dubravcic zoi sa 84

Jugoslovensku trobojku na svečanom otvaranju nosio je Jure Franko skijaš iz Nove Gorice.

jure zastava oi s 84

Prvo  odličje ikada za  Jugoslaviju, i to srebro u  veleslalomu je osvojio, baš on, Jure Franko. Posle prve vožnje bio je četvti, a u drugoj najbrži taman dovoljno za drugo mesto na pobedničkom postolju.

jure franko veleslalom1 Jugoslavija je bila predvodnik  Pokreta nesvrstanih, balans Hladnom ratu, između Istoka i Zapada, i to je bio možda i najbitniji faktor da dobije ZOI.

Odnos velikih sila je znatno pogoršan u vreme kada se Sarajevo kandidovalo, a političke prilike su se prenele na sportska borilišta.

Od presudnog značaja za dobijanje kandidature bila politička pozicija Jugoslavije u svetu. Ko će  biti domaćin  14. Zimskih olimpijskih igara odlučeno je  18. maja 1978. u  Atini.

Konkurisali su japanski Saporo, švedski Geteborg i Sarajevo. Jugoslovenska delegacija je ponudila „moderan koncept vrlo zgusnutog prostora prečnika 32 kilometara", za sva takmičenja, a Sarajevu je u prilog išlo i što je Saporo već bio domaćin ZOI. Geteborg je nudio opciju organizovanja nadmetanja na više mesta, udaljenih nekoliko stotina kilometara.

Jugoslovenski koncept je „shvatio i prihvatio" tadašnji predsednik MOK-a, Irac Majkl Moris. Lord Kilanin je zagovarao ideju se  ide na potpuno novo područje sa željom i idejom da jačamo i razvijamo olimpijski pokret.

Artur Takač, jugoslovenski atletičar i funkcioner MOK-a je vešto vukao stranu Jugoslaviji  i Sarajevu. Glasalo se u dve runde, a dogovor je bio  princom Bertilom, predsednikom švedskog Olimpijskog komiteta, da ako Sarajevo ispadne prvo, jugoslovenski glas ode Geteborgu i obratno. Švedski princ je navodno obećao „glasove šest skandinavskih članica" MOK-a. Geteborg je ispao, a finalisti su bili Saporo, u prvom krugu sa 33 glasa, dva više od  Sarajeva.  Krajnji ishod je bio 39 glasova za Sarajevo, 3 više od Sapora. 

Nije bilo lako organizovatu Olimpijske igre jer su bile preskupe.

 Denver je odbio domaćinstvo ZOI 1976. jer stanovnici na referendumu odlučili da ne žele Olimpijske igre finansirane državnim sredstvima. Politizacija  sporta je i pre toga uzela maha.

Pred početak Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 1968, policija je pobila stotine studenata koji su protestovali zbog ovog događaja, a  četiri godine kasnije, u Minhenu, palestinski teroristi su ubili otete izraelske sportiste.

Los Anđeles je domaćinstvo, kao i Sarajevo, dobio u Atini 18. maja 1978.

Navodna ideja oko „zajedničkog okupljanja u multietničkom Sarajevu" između bojkota dveju Letnjih olimpijskih igara, nikada nije bila namera, već je organizacija dobijena „spletom srećnih okolnosti". U Jugoslaviji niko nije razmišljao da spaja dva sveta, Vašington i Moskvu, i ispostavilo seda je  mala  grupa ljudi je dobila  organizaciju ZOI, tada i nikada više.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su 8. februara na sveže renoviranom stadionu Koševo, pred 60.000 ljudi. Neverovatnih  7.000 novinara pratilo je sportske događaje na snegu i ledu, od slaloma i veleslaloma, boba i sankanja, nordijske kombinacije i ski skokova, do hokeja i klizanja.

Podrška Sarajevu je stizala od MOK-a i predsednika Huana Antonija Samarana, kome su ovo bile prve Olimpijske igre u dugom mandatu, a organizac9ja ogara u Sarajevu je  pohvaljena, i  finansijski efekat he bio pozitivan za domaćina, osvarena je dobit od 12 miliona dolara.

Američka televizija ABC je platila rekordnih 91,5 miliona dolara za prava prenosa,  za Zimske olimpijske igre. Organizacija je bila na najvišem nivou, a  učesnici su bili oduševljeni  gostoprimstvom.  

Sarajevo ipak „nije postalo zimski centar" ali su 14. ZOI zaradile. Sve kasnije organizivane zimske i letnje OI bile su daleko skuplje i nisu donosile dobit organitorima.

 Za samo šest godina, do februara 1984. godine,  od Sarajeva je napravljen  olimpijski grad. Izgrađeni su: Olimpijska dvorana Zetra, staza za bob i sankanje na Trebeviću, ski-skakaonice na Igmanu, kao i skijaške staze na Bjelašnici, Igmanu i Jahorini, zatim  Olimpijsko selo na Mojmilu, hoteli 'Holiday Inn', 'Igman' i 'Vučko', a renovirani su centar Skenderija i stadion Koševo. 

Ono što je posebno impresivno jeste da je većina ovih projekata započeta tek kada je potvrđeno da će biti   Igre održane. Završeni su većinom ili 1982. ili 1983. godine..

Po jednu trećinu potrebnih sredstva za izgradnju objekata obezbedili su grad Sarajevo, SR BiH, kao i druge republike i pokrajine.

Rukovodstvo BiH pronalazilo različite načine za finansiranje ZOI, poput domaćih i stranih kredita, ali i od TV prava i pozajmica od MOK-a.

Raif Dizdarević, tadašnji predsednik predsedništva SR BiH, nije naišao na podršku slovenačkog rukovodstva. Zahtev za odlaganjem ili odustajanje od organizacije Slovenci su predočili i predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na proleće 1979. na Brdu kod Kranja. Ipak ugled i sveukupni razvoj  Jugoslavije,  posebno BiH bili su presudni.

Tito je poručio'Samo nastavite tako'.

Bosansko i slovenačko rukovodstvo je lomilo koplja oko odustajanju ili prolongiranju održavanja ZOI. Argument Slovenaca je je bila  pogoršana ekonomska situacija, platni deficitom, naftna krizom i preka potrena pomoć zemljotresom razorenoj Crnoj Gori. Trvenja su prestala  godinu dana pre  početka Olimpijskih igara u Sarajevu, novim Društvenim dogovorom, potpisan aprila 1983. i definisanjem da gotovo u potpunosti troškove izgradnje, organizacije i održavanja Igara snose  Sarajevo i SR BiH, dok je manji deo išao na teret ostalih republika, a neznatna pomoć stigla je  iz saveznog budžeta.

Proračun je bio da će objekti za ZOI koštati 8,6 milijardi tadašnjih dinara, odnosno današnjih 725 miliona evra.

 Što se tiče najvažnijih sportskih projekata, tadašnje cene su izgledale ovako:

  • Bob staza - 563 miliona dinara (danas 13 miliona evra)
  • Skakaonice - 336 miliona dinara (danas 7 miliona evra)
  • Zetra - 968 miliona dinara (danas 20 miliona evra)
  • Pista za brzo klizanje - 400 miliona dinara (8 miliona evra)
  • Skenderija - 572 miliona dinara ( 12 miliona evra) 
  • Skijaške staze - 603 miliona dinara (12,5 miliona evra)

Dobitak od ZOI u Sarajevu bio 12 miliona tadašnjih dolara (tadašnjih 1,5 milijrda dinara)! 

Građani Sarajeva su izdvajali nekih 0.2 do 0.3 posto svojih mesečnih plata 1982. i 1983. godine za organizaciju Igara, što je donelo oko  1.2 milijarde dinara (danas 100 miliona evra). Vlada SR BiH je uložila  1,8 milijardi dinara, a druge savezne republike i centralne vlade uložile su  su oko 708 miliona dinara, dok je grad Sarajevo dodao još milijardu dinara. Najviše su, naravno, donela sponzorstva, domaća i strana,  čak 13,73 milijardi tadašnjih  dinara (150 miliona evra danas).

Brojni YU giganti su izdašno pomagali ZOI u Sarajevu, a medju njima je bio i valjevski Krušik. To je jedan od razloga što u Valjevu novcem Krušika nikada nisu  izgradjeni reprezentativni spotski objekti, Hala sportova, zatvoren  bazena i fudbalski  stadion.

San je postao java, iako pre pola veka nije bilo previše optimista.

Iskra radosti buknula je 8 februara 1984. Olimpijski plamen je obasjao Sarajevo, Jugoslaviju i čitav svet.

Sarajevo postalo  prvi Grad  domaćin Zimskih olimpijskih igara (ZOI) iz jedne socijalističke zemlje.

Najponosoniji Sarajlija je svako bio Ahmed Karabegović, generalni sekretar Organizacionog odbora 14. ZOI, jer se na jednom mestu okupila mladost sveta, da širi  prijateljstvo i  ideju olimpizma.

Put od ideje do realizacije bio je popločan raznim preprekama i izazovima, ali zahvaljujući kolektivnim i ličnim zalaganjima i dovitljivošću nekih Jugoslovena, domaćinstvo je dobijeno. Najveća sportska manifestacija na tlu SFRJ u Sarajevu u desetak snežnih dana okupila je 1.272 takmičara iz 49 zemalja i trajala je od 8. do 19. februara 1984. godine. Ukupno 640.000 posetilaca ispratilo je 39 takmičenja, dok je 14. Zimske olimpijske igre putem televizije gledalo više od dve milijarde ljudi širom sveta. A Sarajlije su posebna priča. Koji sat posle otvaranja igara na Koševu, počeo je da pada jak sneg. Po snežnoj mečavi izašli su na ulice. Na poziv gradonačnika čistili su  sneg da grad ne bude zavejan. Odlazili su noću na Bjelašnice; Jahorine, Trebevića, Igmana da bi čistili sneg i  tabali skijaške staze kako bi takmičenja mogla normalno da se odvijaju. O gostorpimstvu i ljubaznosti u hotelima gde su bili brojni gosti ne treba trošiti. Sportisti, novinari, i brojne delegacije  su bili  fascinirane Sarajevom i Sarajlijama.

Maskota  Oliompijskih igara Vučko je i danas nešto posebno što potseća na veličanstveni planetarni skup sportista sveta u nekadašnjoj SFRJ.

vucko

Vučka je osmislio je slovenački akademski slikar Jože Trobec. Od  Jahorinke, i još 7454 predloga  ime za maskotu, komisija je odredila šest finalista, a ime su birali tv g ledoci z iz cele Jugoslavije. "Sivi" vuk "nosonju" širokog osmeha sa narandžastim šalom oko vrata,  ramenu na prečac je osvojio srca  ljudi. Vragolan je pobedio, a u velikom finalu za maskotu su bili kandidati, još grudva snega, lasica, umiljato jagnje, jež i planinska koza. Vučko je pobedio kao simbol lukavosti i borbe, jer je u jugoslavenskim bajkama bio  personifikacija hrabrost i snage i istrajnosti, ali pre svega, zbog mesta prebivališta gde su i bile Olimpijske igre.

Vučko je bio i ostao  simbol  prijateljstva i ljubavi.

Glas mu je pozajmio Zdavko Čolić, njegov a uzvik "Sarajevo" je bio  kombinacija urlika vuka i sevdalinke. Vučko je osvojio sve i postao je zvezda Olimpijskih igara, i danas je tražen kao slatka igračkica,  i suvenir, a  za decu  PEZ je i dalje posebno draga igračkica sa najslađim bombonicima.

Danas  je većina objekata sagrađenih za ZOI u Sarajevu srušena, devasirana ili uopšte ne postoje. Samo jedno je sigurno, duh olmpizma i Vučko žive!

Leave a comment

Make sure you enter the (*) required information where indicated. HTML code is not allowed.

back to top
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas