foto ceca vujić Još im se nisu osušile kapice posle osvojenog drugog mesta finalnom turniru Kupa na nivou VS CJZ Srbije  i izborenog mesta u polufinale u konkurenciji U-16,  generacija vaterpolista Valisa U-18  je u istom plivalištu u Kragujevcu u finalu Kupa u konkurenciji osam najboljih ekipa u državi osvojila visoko 4. mesto.

Uspeh bez presedana posle dve medalja Valisa u 2018.  srebra i bronze u Kupu i državnom prvenstvu je došao očekivano.

Momci  treneiraju i igraju vaterpolo  u SRC Petnica u bazenu pokrivenom plastičnim omotačem od septembra do maja. Za  razliku od valisovaca i momaka iz VK Valjevo svi   drugi u državi su provilegovani  da rade i takmiče se  zatvorenimh bazenima.

Izabranici trenera Stevana Nonkovića su u Kragujevcu zabeleželi dve pobede juče i danas po jednu, a iscrpljujući  tempo i igranje po dve utakmica dnevno je propisno izmorio sve aktere.

Valjalo je uz sve napore u bazenu istrpeti i sudijsku  nepravdu u oba izgubljena meča, a brljana je bilo i kada se pobeđivalo.

"Mali" Valis  je postaje trn u oku posebno novopečenim politički moćnim klubovima.

U Kragujevcu na finalu Kupa U-18 se dešavalo  da u pojednim trenucima Valisovci budu  samo sa dva igrača u golmanom u bazenu!?

spevali su da "prežive" tu vrstu torture, ali i steknu novo dragoceno iskustvo u karijerama koje tek počinju.

Juče su pobedili Vojvodinu 13:9 , a danas Dorćol 9:8. Izgubili su sinoć u borbi za prvo mesto u grupi od Banjice odnosno Partizana 8:12, i večeras u borbi za bronzu od domaćina Radničkog 7:8. Pobednik Kupa je Banjica(Partizan) bolja od Zvezde u finalu 14:13(7:7).

Za Valis su u Kragujevcu igrali: Ikasović, Kovačević, Stanić, Vujić, B. i M. Milovanović, Dobrisavljević. B. i M. Gavrilović, Arsenović, Pavlović, Colić, Jeremić, Milinović, Srećković a vodio ih je Stevan  Nonković.

U gradu bez zatvorenog bazena, strpljivim radom VK Valis na čelu sa dr Nebojšom Stojakovićem i ekipom sjajnih saradnika, iz godine u godinu podiže lestvicu sve više i više, ne samo u odnosu na gradske milionere iz VK Valjevo, već i sve druge u Srbiji.

Biti u konkurenciji U-18 iza  večitih Partizana(Banjica) i u svim u sportovima politički isforisarane  Zvezde i Radničkog iz Kragujevca, čiji su seniori osvajači Kupa Srbije u sezoni što traje, najbolja su potvrda uspešnog sistema rada sa  mladima u VK Valis.

Iza Valisa su danas u mladjim kategorijama Šabac, Vojvodina(Novi Sad), Vukovi sa Novog Beograda, Zemun, Niš, Subotica, Pančevo. Kruševac, Zrenjanin, Kikinda...koliko manjih klubova u Beogradu.

VK Valjevo, za razliku od Valisa sa dve takmičarske selekcije u završnici Kupa u prvenstva države, nije prošao kvalfikacije, ali kao i obično najavljuje nove projekte. Ruku na srce u ovom trenutku okupio je veliki broj dece, što je za svaku pohvalu.

foto Sreten Pantelić

Valja podsetiti da su na današnji dan pre godinu dana mladi vatepolisti Valisa osvojili prvo mesto i na velikom i prestižnom medjunarodnom turniru u rumunskom centru vaterpolo sporta Oradei. Pregazili su domaćina u finalu  i najavili  meteroski uspon i nove uspehe.  

Ono što niko ne može može Novak Đoković i teniski tim Srbije.

I trenutku kada su se kazaljke na časovniku u Sidneju poklopile sat posle ponoći  teniseri Srbije su postali šampioni sveta,  pobednici  prvog ATP Kupa.

Magični Nole posle  16 grend slem titula je po linom priznanju  zabeležio po jednu od najdražih u karijeri. Nole je su svom stilu urnisao Nadala a zatima sa Viktorom Troickim 'počistio' servisom  Pabla Karenja Busta i Felisijana Lopeza.

"Sećaću se ovog iskustva do kraja života i to kao jednog od najlepših momenata u mojoj karijeri.Imao sam veliku sreću, zaista sam bio blagosloven, što je za mnom neverovatna, 15-godišnja karijera, ali igrati za svoju zemlju, sa nekim od mojih najboljih prijatelja... to se ne da uporediti ni sa čim. To je, prosto, previše... posebno", rekao je Nole posle veličanstvenog trijimfa.

foto: EPA-EFE/MARK EVANS      U finalu  Španija  je povela, Roberto Bautista Agut  je bio bolji od  Dušana Lajovića 7:5 i 6:1, ali je Đoković u svom stilu "počistio Nadala za 1:1.

U 55. dvoboju protiv prvog tenisera sveta Novak je upisao  29. pobedu, ovoga puta  sa 6:2 i 7:6 (4) i smanajio razliku. Od sutra  Đoković ima 9.730 poena, 520  manje od Nadala. Australijska magija može Srbinu doneti mesto na čelu ATP liste.  Đoković treba da odbrani titulu, a da Nadal da  ispadne najkasnije u četvrtfinalu Australien opena.

Posle tuširanja Novak je zaigrao u dublu sa  Viktorom Troickim i doneo  novih 2:0  i   ključni poen za Srbiju  na premijernom planetarnom ATP Kupu.

  foto: EPA-EFE/MARK EVANS 

Nadal nije želeo duplo poniženje i nije ga bilo u dublu. Izostanak je opravdao umorom.

Pablo Karenjo i Felisijano Lopez su zapretili na početku i poveli 3:1, da bi  srpska furija u šestom gemu na brejk loptu  dobila poen i  poravnala rezulat na 3:3. Srpski dubl pravi brejk na na servis Karenja Buste, i nastavlja seriju sa novih pet uzastopnih gemova. Posle 6:3 u prvom setu   Đoković i Troicki prave ključni brejk. Posle 2:0  bezgrešno donose  prvi ATP Kup Srbije za radost svih što su ih bodrili uživo sa zastavama Srbije,  i naravno sve nas u domovini

Današnji šou Srbije u Sidneju počeo je po srednjoevropskom vremenu jutros u 8,30 i  potrajao je do punih 6 sati i 36 minuta za ponoćnu australijsku srpsku feštu, ali u svuda gde nas ima.

Photo by Cameron Spencer/Getty Images

 Reči mudrog vladike, filosofa i pesnika Petra Petrovića Njegoša imaju svoje  mesto juče, danas i sutra. A događji se kao dan i noć smenjuju potvrđujući svakodnevno ovu Njegoševu mudrost.

Politka bi da bude iznad svih, ali ne ide uvek sve "po loju". Ludilo planetarnih moćnika platili su nevini ljudi u srušenom avionu. Zemlja je spržena, general i vojnici su žrtovani, zarad jeftinih političkih poena. U Beogradu uhapšen ministar zbog primanja mita, a čovek ratnik sa Košara prerezao sebi grkljan pred policajcima u Kragujevcu.   

Niko to još neće još da prizna,  filmska diva Neda Arnerić je  otišla tiho i nečujno, iz sveta koji je očarala, shvativši surovu istinu da to više nije njen svet i njen život.

Što reče Đura "crno je samo boja svetlosti"

Više i manje svetlost i lepo, na žalost i ono drugo  je rezervisano za svet sporta.

Novak, Dušan i Viktor vode  Srbiju na ATP Kupu na  krov teniskog sveta u vrelom Sidenju, naravno svojim umećem ali i uz fanatičnu podršku navijača  i prelepih navijačica kakve niko nema osim Srbije.

Epsko finale: Srbija - Španija   je u nedelju ujutru  u 8,30.

Šest svetlosnih godina iza mnogo više  bitnihsu  košarkaši Partizana i Zvezde. Postigli, crno beli  blistavu, a crveno  bili najslađu pobedu ove sezone u Evropi.

Sinoć je luda trojka  Pantera donela  nadu crveno belima da mogu u TOP 8 Evrolige!

Pantera je prevazišao   i zasenio Ognjen Jaramaz za delirijum oduševljena na pravom mestu za veliku osvetu, čekanu  od 2014. na istom mestu u beogradskoj Areni.

Hitnuo je Ogi loptu ka košu partizanovcima  omražene  Cedivite sada u odori zmajčeka, samo  00,2 stoti deo sekunde, pre isteka vremena od 0,8 sekundi za poslednji napad. Teledirigovana trooojkaaaa  je uletela u koš.

U trenu je izbrisana zla kob  Nolana Smita iz aprila 2014, kada je Partizan izgubio mesto u Evroligi.  Šta se sada dešava lako je prepoznati. U problemima je klub političkom voljom lanisaran da pokori Evropu, a danas greškom te iste politike u velikim problemima u ostvarenju ciljeva zacrtanih  u  ABA ligi.

I mi Valjevci imamo svoju košarkašku priču.

Večeras  je lavovima sa Kolubare falilo samo ono najvažnije u svakom poslu, zrnce sreće, da pobede Dunav u gostima.

Rvali su se momci iz Metalca junački sa Dunavom do posledjeg sekunda. Borili se srčano, izgarali za svaku loptu. Poveli su u 38.minutu 77:76, ali Vasić dve sekunde pre kraja pri rezultatu 77:80 nije pogodio trojku za produžetak!

"Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova" baš kako kako kaže veliki Njegoš!

Na jednu loptu je izgubljena utakmica od Dunava, ali ima ih još 11.

Prva je protiv već viđenog u Super ligi Zlatibora naredne subote u Valjevu. Čak šest pobeda Zlatiborci imaju više od Metalca, koji od Pančeva stoji na 4 trijumfa.

Večerašnjim odnosom u igri i podrškom sa tribina "gladni" svega  što imaju  protivnici a oni nemaju, nošeni gromoglasnom podrškom ne sumnjamo da će potvrditi još jednu Njegoševu "Boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srca u junaka".

Ono što im pripada nemaju mesecima i neće  dobiti  do polovine januara. Kako stvari stoje pričekaće još malo. A svaku  paru od svojih skromnih plata su pošteno zaradili.  Više od polovine dotiranih klubova još nije opravdalo dobijen novac uz budžeta od 80 i kusur miliona opredeljenih za sport. Poslednji rok da ispune zakonsku obavezu je je 15.1.2020.godine.

 "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci" a košarkaši Metalca nisu usamljeni.

Junakinje večeri su odbojkašice Uba. Izborile su finale Kupa Srbije.

U finalu 54. Kupa Srbije 2019/2020. igraće i odbojkašice Uba i Jedinstva iz Stare Pazove.

Jedinstvo je večeras u Lajkovcu, u revanš utakmici četvrtfinala pobedilo dvosturkog osvajača Kupa domaći Železničar sa 3:2, po setovima 23:25, 25:22, 25:15, 14:25 i 19:17, posle trijumfa u prvom meču na svom terenu 3:1.

Ub je izgubio prvi meč kod kuće 2:2 a u Obrenovcu je savladao TENT   3:0 (25:22, 25:215, 25:15 i čeka ga istorijsko finale Kupa Srbije.

Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio reči su  Hermana Hesea u dva najsvežija  primera potvrđene i danas.

Slaba Srbija je izgubila na EP u rukometu od hrabre i ratničke Crne Gore i ispala sa evropske smotre. Ništa nije valjalo od početka i igri  Peruničićevih izabranika, očigledno ne baš najbolje odabranih i nepripremljenih za EP. Očekuju ih Hrvati u utakmici bez značaja, ali spremni da "osvete" svoje košarkaše redovno "šišane" od od armade ponovo u plavom. A Crna Gora  večeras protiv Srbije u zelenom je problem druge vrste, Zelena boja dresova  govori nešto o delu istog naroda sa  porukom za osudu ili ne pokazaće već dan pred nama.

Za Valjevke i Valjevce pored pijanih i razularenih  mladih ljudi što subotom uveče urlaju  gradskim ulicama atak na ljudsko dostojanstvo je i upad vandala u redakciju portala Kolubarske.rs.

Po rečima novinarke Darije  Ranković " Nepoznata osoba, ili više njih, provalila je u u redakciju internet novina Kolubarske.rs u Ulici vojvode Mišića u centru Valjeva"

"Provalnik je u prostorije ušao preko dvorišnog prozora koji je nasilno otvoren. U obe kancelarije redakcije ispreturane su fioke radnih stolova, a papiri i predmeti koji su se nalazili u njima razbacani su po podu, kao i dokumentacija sa nekoliko stolova. Iz redakcije Kolubarskih.rs nije odneta oprema, niti bilo šta od vrednosti koje su se nalazile u prostorijama. Provala je prijavljena valjevskoj policiji, koja je obavila uviđaj. Jasno je da se u medijsku kuću ne ulazi zbog pljačke, jer svako zna da novca i nakita nema u novinarskim redakcijama. U njima ima vredne dokumentacije i novinarskih tekstova" poručila je Darija Ranković.

A za kraj nešto mnogo lepše i prijatnije od "crtanja meta" i indirektnih  pretnji novinarima.

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je potvrdila  da u martu počinje izgradnja brze saobraćajnice, vredne izmedju 50 i 60 miliona evra, od Iverka do Nepričave, odnosno  do   autoputa  “Miloš Veliki”  u dužini od 17 kilometara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da će  saobraćajnica biti završena do 2021. godine.

Na kraju da poželimo da izbora bude češće, kako se sa  predizbornim obećanjima ne bi odugovlačilo.

Valjevskoj mladosti vaterpolistima Valisa U-18  u nedeljno  prepodne želimo  novu pobedu na finalom turniru Kupa Srbije u Kragujevcu.

U subotu pre podne Valis je pobedio  Vojvodinu iz Novog Sada 11:7, a zatim u čudnoj utakmici prekinutoj zbog (ne)spornog peterca više od 10 minuta, Banjica(Partizan) je slavila 12:8.  Danas u 10.30 Valis igra ključni meč sa Dorćolom. Pobeda izabranicima trenera Stevana Nonkovića  donosi borbu za treće mesto.

Neka bude kako biti mora i po onoj Njegoševoj: "Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi" i što ne reći Valsiovce čekamo u nedelju uveče sa odličjem iz Kragujevca!

U izdanju  Balkanološkog instituta SANU i Pravoslavne Ohridske arhiepiskopije  objavljena je nova knjiga knjiga u ediciji  posebnih izdanja: „Freske Markovog manastira". Monografija je  doktorska disertacija Valjevke Marke Tomić Đurić, naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU.

Zadužbina srpskih kraljeva iz porodice Mrnjavčević je moćno  ilustrovana i likovno na najvišem nivou opremljena monografija.  Marka je zaokružila svoj istraživački poduhvat  na metodološki najsavremeniji način sagledavši i  tumačeći  pitanja vezana za živopis katolikona Markovog manastira – crkve Svetog Dimitirija u Sušici,  jednog od najznačajnijih crkvenih spomenika srpskog umetničkog nasleđa u Severnoj Makedoniji.

Reprezentativno Markino  delo  je plod doktorske disertacije, a  više je razloga da baš  Markov manastir kod Skoplja, zadužbina kralja Vukašina Mrnjavčevića i njegovog sina Marka  bude istražen.

"Jedan od centralnih spomenika  srpske istorije i umetnosti iz druge polovine 14. veka je Crkva Svetog Dimitrija u Markovom, tematski najrazvijenija, idejno najsloženija i umetnički najznačajnija celina srpskog zidnog slikarstva iz tog doba. Istraživanjem ove crkva i njenog slikarstvo nestaje  praznina  u srpskoj istoriografiji. Prva i jedina  jedina monografija o Markovom manastiru napisana 1925. godine. Posle skoro jednig veka celovito i na osnovama savremene metodologije istorije umetnosti sagledano je  celokupno slikarstvo ovog manastira", kaže Marka Tomić Đurić.

O vremenu izgradnje i oslikavanja crkve svetog Dimitrija u Markovom manastiru svedoči oštećeni ktitorski natpis nad južnim vratima naosa sa informacijom da je gradnja manastira  "usrdnošću i trudom blagovernog kralja Vukašina s blagovernom kraljicom Jelenom i s mnogovoljenim im prvorodnim sinom, blagovernim kraljem Markom i Andreašem i Ivanišem i Dmitrom  6853 (1344/1345) u dane blagovernog cara Stefana i hristoljubivog kralja Vukašina, a svrši se u dane blagovernog i hristoljubivog kralja Marka“.

"Pojedini podaci sa ktitorskog natpisa  podložni su preispitivanje i ocenu istorijske vrednosti svog sadržaja. Podizanje monumentalne crkve vezuje se za politički uspon i novostečeno Vukašinovo kraljevsko dostojanstvo. Graditeljske osobenosti crkve Svetog Dimitrija ukazuju na to da su se uslovi za podizanje ovako reprezentativne zadužbine stekli u vreme kada je Vukašin dobio kraljevsku titulu 1365. odnosno 1366, a da je gradnja završena najkasnije do njegove smrti 1371. godine. Reč je o najvišim dometima arhitektonskog stilskog izraza osobenog za grupu crkava iz skopske oblasti. Smatra se da su sve te crkve delo lokalnih graditelja, a da su protomajstori – tvorci arhitektonske koncepcije majstori dobro  upoznati sa solunskom tradicijom, kao i graditeljstvom sa Primorja", ističe Marka Tomić Đurić i napominje da  slikari  nisu potpisivali svoja dela  sačuvana u brojnim crkvama Srpskog carstva, pretežno u južnim krajevima i na teritoriji Kosova i Metohije.

Marka istiće  da  umetnički karakter slikanog programa u Markovom manastiru potiče iz tradicije stvarane u jugozapadnim oblastima Srpskog carstva.

"Na ovim prostorima  je 1365. kao savladar cara Uroša Vukašin Mrnjavčević bio priznavan za kralja. Prizren, Prištinu, Novo Brdo, Skoplje, Prilep, Ohrid i Prespa. Skoplje i Ohrid bili su najznačajniji umetnički centri u državi Mrnjavčevića.  Skoplje je kao „centar Skopske mitropolije i prestonica Srpskog carstva bilo važno stecište umetnosti, iako najveći broj spomenika, crkva i drugih objekta nije sačuvan do danas. Ohridska škola  je  umetnički bila značajnija  i rad njenih gradskih radionica. Ceo 14. vek bio je posvedočen u većem broju crkava na teritoriji Ohridske arhiepiskopije" podseća autorka monografije.

"Umetnička rešenja i sadržina dramski naglašena putem ekspresivne snage gesta, boje i forme ostaće jedinstvena u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, a najbolji među slikarima ostvario je neka od najuspelijih dela u umetnosti poznih Paleologa" ističe Marka Tomić Đurić.

Tokom 13. veka u Nemanjićkoj Srbiji sva reprezentativna zdanja su nicala  voljom i sredstvima članova dinastije. U vreme kralja Milutina, u prvim decenijama 14. veka snažnu graditeljsku delatnost omogućio je materijalni uspon društva, i  od treće decenije i vlastelinske porodice postaju  ktitori.

"Zbog  reprezentativnosti i značaja najustaknutije su  vladarske zadužbine, kao i  krug spomenika koje podiže vlastela, zavisni od svije  ekonomske i političke moći. Kroz 14. vek od vremena kralja Stefana Dečanskog do vladavine oblasnih gospodara poznate su brojne zadužbine srpske vlastele" podseća  Marka  na značaj srpske srednjovekovne vlasteli i njihov neimarski dporinos u graditeljskim poduhvatima".

Politički uspon braće Vukašina i Uglješe Mrnjavčevića počeo je u doba vladavine cara Dušana, a posle njegove smrti i raspada Srpskog carstva postali su najmoćniji srpski vlastelini. Vukašin je još oko 1350. bio župan u Prilepu, a za vreme vladavine poslednjeg srpskog cara Uroša zagospodario je i Skopljem, a verovatno i Prizrenom, da bi 1365. postao carev savladar sa titulom kralja.

NJegov brat Uglješa dobio je titulu despota i Sersku oblast na upravu, gde je preuzeo vlast od Dušanove udovice carice Jelene.

Mrnjavčevići su moć dobrim delom gradili mudrom bračnom politikom- Uglješa se oženio Jelenom, u monaštvu Jefimijom, ćerkom gospodara Drame kesara Vojihne, rođaka cara Dušana. Sestru Jelenu udali su za Radonju, najstarijeg sina sevastokratora Branka Mladenovića, gospodara Ohrida i brata Vuka Brankovića, dok je Vukašinova kći Olivera bila supruga Đurađa Prvog Balšića.

"Braća Mrnjavčević  su vladala u nekoj vrsti zajedništva i saradnje.Nije bilo  granice između njihovih teritorija, a i njihovi politički potezi su bili usmereni ka zajednštvu. Prva generacija Mrnjavčevića imala je ogroman  politički uspon  u okvirima srednjovekovnog srpskog državnog sistema"naglašava Marka Tomić i podseća da su bili prvi na udaru najezde Turaka na Balkan.

"Srpska vlastela u matici nije podržala braću Mrnjavčević, a obojica su poginula 26. septembra 1371. u btci na reci Marici, 30-ak km od  danas Jedrena. Iako narodna epika tereti kralja Vukašina za smrt cara Uroša, poslednji vladar iz dinastije Nemanjića nadživeo je svog savladara nekoliko meseci, preminuo je  početkom decembra 1371. "

Posle Maričke bitke Serska oblast prestala je da postoji, a veliki prostor Vukašinovog kraljevstva sveden je na skromno područje u Pelagoniji sa centrom u Prilepu, sa naslednikom njegovim sin kraljem Markom, kasnije  epskom ličnošću   iz srpske narodne poezije,i u predanjima drugih balkanskih naroda.

U duhu tradicije Nemanjića, čijim su stopama Mrnjavčevići  krenuli, Marko je najpre nosio i titulu mladog kralja.

" Marko je od kraljevića postao kralj zaslužan za oslikavanje katolikona crkve svetog Dimitrija, a moguće i za neke završne graditeljske radnje. Markov lik  je  naslikan je na dva mesta u crkvi – u priprati i na južnoj fasadi. U priprati je prikazan pored roditelja, kralja Vukašina i kraljice Jelene koji drže ktitorski model hrama, a dvojni ktitorski portret dvojice vladara naslikan je na južnoj fasadi.Ktitorsko-vladarski portreti o jasno pokazuju Markovo shvatanje vlasti i njegov odnos prema srpskom prestolu koji mu je legitimno pripao" nema dilemu  Marka Tomić Đurić.

Nameće se  pitanje da  li Markov manastir ima bliže veze  sa drugim zadužbinama kraljevića Marka, poput crkve svete Nedelje u Prizrenu, Marka smatra da  „najveću vrednost ova crkva u prizrenskoj Potkaljaji kao epigrafski izvor svedoči  Markova  titula mladog kralja  1370/1371 i da je to bilo njegovo ktitorstvo.

"Politička ambicija porodice Mrnjavčevića  je bila da dodelom titule mladog kralja Marku bude nastavljen kontinuitet vladanja, samim tim što je nekoliko godina ranije njegov otac postao kralj savladar. Dvestagodišnji kontinuitet vladanja svetorodne dinastije Nemanjića je prelinut 1365. godine, dok je kod porodice Mrnjavčević postojala jasna želja da preuzme vlast. Međutim istorijske i političke okolnosti su uskratile tu mogućnost" , pojašnjava autorka monografije.

U vreme nastanka, Markov manastir je bio ekonomski veoma moćan i pored razvijenog monaškog života, isticao se po svom  prepisivačkom i prosvetnom radu. Izvori navode da je početkom 19. veka (od 1801. do 1818) iguman ovog manastira bio Kiril (Pejčinović),  otvorio manastirsku školu, obnovio biblioteku i sastavio svoju zbirku molitvi „Ogledalo“, štampanih  1816. u Budimpešti.

"U manastirskom kompleksu od konaka  delimično srušenih sačuvana je zgrada stare trpezarije, čiji su zidovi oslikani freskama iz 14. veka koje su stradale u požaru, usled čega su gotovo u potpunosti izgubile svoja originalna likovna svojstva. Pažnju svakako zaslužuje i pet najstarijih sačuvanih ikona – poprsne predstave Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, svetog Jovana Preteče, svetog arhanđela Mihaila i svetog Dimitrija. Ikone predstavljaju najviše umetničke domete ikonopisa epohe Paleologa, a od 1973. godine čuvaju se u Muzeju grada Skoplja" naglašava Marka .

Predmet interesovanja srpske javnosti u matici postala je u drugoj polovini 19. veka nakon što je tadašnji profesor Velike škole Panta Srećković objavio u Glasniku Srpskog učenog društva da je u Markovom manastiru kod Skoplja video fresku nacionalnog junaka Marka Kraljevića i porodice Mrnjavčević. Usledila su otkrića sa putovanja po Staroj Srbiji ruskog konzula i naučnika Ivana Jastrebova, ekspedicije vodećih srpskih naučnika tog doba. Zznačajnom napretku u metodologiji izučavanja fresaka Markovog manastira početkom 20. veka doprineo je francuski vizantolog Gabrijel Mije. Autor je  knjige o srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi „Stara srpska umetnost“ 2019. obeležila 100. „rođendan“.

Iz pregleda istraživanja Markovog manastira u 20. veku nameće se  pitanje da li  svi važniji radovi izvedeni u međuratnom periodu, a da do 2008. ostvaljaju  „prazninu“.

"Nema opipljivih dokaza da je postojao veći vremenski vakum u tom pogledu. Međuratni period bio je bio isunjen  istraživačkim i terenskim radu. Monografija Lazara Mirkovića i Žarka Tatića, plod velikih napora Narodnog muzeja u Beogradu. Ekipe   stručnjaka su radile svuda gde se prostiralo srpsko srednjovekovno nasleđe. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su u okviru organizovanih ustanova zaštite na teritoriji Makedonije i Skoplja tokom sedme decenije 20. veka. U narednim decenijama slede istraživanja koja su dala značajan broj radova, a neke teme kontinuirano okupiraju pažnju istraživača", podseća Marka Tomić Đurić.

Markov manastir sa sestrinstom se nalazi   u dolini Markove reke, kod sela Sušica, 17 kilometara južno od Skoplja. Kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva ga je prisvojila. Marka Tomić Đurić  je za tokom izrade doktorske disertacije imala saglasnost MPC i NU Konzervatorskog centra u Skoplju da istražuje, a najveću podršku je imala od nebrojnog sestrinstva i  igumanije Ilijane, požrtvovanih  i posvećenih manastirskom životu.

Akademizam prestoničke vizantijske tradicije predstavlja crkva svetog Dimitrija u Markovom manastiru. Crkva ima  osnovu upisanog krsta razvijenog tipa sa kupolom i pripratom sa slepom kalotom. Narteks – priprata je samo stubovima odvojen od naosa – centralnog dela crkve. U 19. veku sa zadnje strane dozidan je otvoren trem. Istoričari umetnosti Vojislav Korać i Marica Šuput u knjizi „Arhitektura vizantijskog sveta“ ukazuju da je iznad naosa sačuvana kupola sa osmostranim tamburom, dok je postojeća kalota najverovatnije zamenila prvobitnu kupolu nad pripratom.

„Graditelj pouzdanog obrazovanja uspeo je da usmeri moćnog ktitora ka rešenjima koja celini crkve daju visoku arhitektonsku vrednost. Osmostrana kupola i spolja trostrana oltarska apsida, kao i srazmerno zatvoreni zidovi, povezuju crkvu svetog Dimitrija sa tokovima vizantijske arhitekture bliskim provincijskoj tradiciji. Ali, po načinu zidanja u slojevima od jednog reda kamena i dva ili više redova opeke, kao i po dvospratnim ukrasnim nišama na apsidi, crkva je bliža prestoničkoj tradiciji, dok je arhitektura fasada urađena u najboljoj tradiciji akademskih rešenja srednjovizantijskog razdoblja“, navodi se u knjizi „Arhitektura vizantijskog sveta“.

Tačna godina i mesto rođenja kralja Marka Mrnjavčevića nisu poznati, pretpostavlja se da je rođen između 1335. u 1340, u vreme kad je car Dušan nosio titulu mladog kralja.

Odrastao je na carevom dvoru, a zbog pažljive porodične bračne „kombinatorike“ najpre je bio oženjen Jelenom, ćerkom Radosava Hlapena, gospodara Bera i Vodena. Brak je raskinut kad je njegov otac dobio titulu kralja. Mrnjavčevići su navodno „pucali“ na više – na orođenje sa hrvatskim knezom Grgurom Šubićem, što je izazvalo protest pape Urbana Petog. Istoričari nisu sigurni da li je u pitanju baš Teodora iz kuće Šubića, pominju i udovicu vlastelina Grgura istog imena, sa kojoj je kralj Marko bio oženjen dok nije ponovo vratio Jelenu Hlapenovu. Jedan od najopevanijih junaka srpske epske poezije poginuo je 17. maja 1395. kao turski vazal u bici na Rovinama.

Monografija Marke Tomić Đurić je rađena timski. Za vizuelni izgled monografije zaslužan je Miroslav Lazić. Autor fotografija je Đorđe Đoković, a korišćena je i arhivska građa (crno-bele fotografije, crteži i akvareli Žarka Tatića) iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu.

Pred brojnim Valjevkama i Valjevcima  svih gerenaracija na platoima ispred svih valjevskih  pravoslavnh hramova  ovog popodneva organizovano je tradicionalno paljenje badnjaka, nakon čega je  započelo služenje svečanog bdenja.

Biranim i blagim rečima valjevski sveštenici pozvali su narod  na ljudskost, ljubav,  toleranciju i  medjusobno poštovanje i da Božić dostojno obeleže i proslave.

Posle paljenja badnjaka priređen je vatromet a najmladji su se zasladili posle potrage u slami bombonama i suvim šljivama.

Srećno nam Badnje veče!

 Borac je pobedio u Valjevu 106:90 na premijeri u 2020. godini domaćina Metalac u 14.kolu KLS. Igra sa tri puta jačim od sebe je pokazala da ovaj tim Metalca zaslužuje podršku, a momci su je dobili od strpljivih domaćih navijača bez obzira na poraz. Čak su i simpatizeri  Borca pokazali poštovanje za mladi tim, nagradivši uspešne akcije izabranika Vlade Đokića iskrenim aplauzom.Borac je ubitačim trojkama Kočovića i Džounsa razneo  krhku odbranu domaćina i rešio meč. Posle izjednačene  igre u  uvodnim minutima, čvrsta odbrana i ofanzivni skokom, i već pomenuta neverovatno precizna  paljba  je potvrdila ko je i zašto lider KLS sa 13 pobeda i samo jednim porazom. Čačanski košarkaši  kao u doba Radmila Mišovića, neumoljivo su zasipali koš Metalca, posebno kada bi  momci iz Valjeva  na momente uspevali da  priprete. Sa rosterom respektabilnim za ABA-1 ligu Borac je bez većih problema  meč priveo kraju.

Dobra vest za Metalac je da se na teren vratio Anđušić i da će u predstojećim mečevima sa znatno lakšim rivalima od Borca biti od velike pomoći ekipi.

Od konkurenata  Metalcu u borbi za goli život samo je Tamiš izgubio u Pančevu od Slobode. Kolubara je u Lazarevcu srećno posle +20 dobila Vrščane 86:85 neuspešne u poslednjem napadu za pobedu. OKK Beograd je takođe minmalcem 72:70 srušio Napredak, a da će se grčevito boriti za opstanak pokazala je Vojvodina. U Novom Sadu je deklasiran Dunav 97:77. Metalac i Tamiš sa 4 pobede, su na "površini" a "pod vodom" su  "klonferi" i "lale" ali sada već sa tri pobede.

Prva prilika za potvrdu talenta i umeća u 2020.godini za Metlac će biti u Staroj Pazovi. Dunav je "mutan i dubok" ima solidan tim, ali ne i  nepobediv.

Da posle oluje i kiše dolazi Sunce to svi znamo. Košarka je strast, puna ljubavi i radosti. Nosi i netrpeljivost, jer svako svakom ne može biti po volji non stop. Samo hrabrost, iskrena posvećenost, potpuno davanje i vera će doneti uspeh. A momci što nose dres Metalca pokazuju da i pored svih turbulencija i padova u igri znaju i da pobeđuju. I zato smo sigurni kao i svi što dolaze da ih gledaju i bodre, da ovi mladi ljudi mogu do novih pobeda.

Put pobednika nikada nije bio lak!

foto Starsport       Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević ogradio se od intervjua datom za portal Mondo  zbog  cenzurisanja  i izacivanja  dela u kome  kritički govori o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj ulozi „u rušenju JSD Partizan“.

Ograđivanje Vujoševića je osvanulo u listu Danas „jer želi da javnost Srbije bude obaveštena o tome“.

"Objavljena verzija intervjua je cenzurisana i želim da obavestim čitaoce u Srbiji da se odričem tako objavljenog intervjua. Sve što sam govorio o ulozi Aleksandra Vučića o rušenju klubova JSD Partizan nije objavljeno. Isto tako, nije objavljena ni moja zamerka treneru KK Partizan Andrei Trinkijeriju što je nekritički i udvorički predsednika Vučića nazvao velikim sportašem", naveo je Vujošević.

Dugogodišnji trener Košarkaškog kluba Partizan, a sada rumunskog Kluža, istakao je za Danas da su novinar i kamerman Monda „prešli dug put i došli u Kluž“, msleći da  „da znaju kod koga dolaze“.

"Novinar i kamerman Monda ponašali su se prijateljski i razgovor je bio prijatan ali to nije bila privatna poseta i privatna priča već razgovor za javnost. Molim čitaoce da imaju na umu da ovako cenzurisan razgovor nisam autorizovao i da je ovako deformisan objavljen bez moje volje", kategoričan je Vujošević.

Vujošević je u obraćanju za "Danas"  rekao sve šta je  ispričao u intervjuu, a što čitaoci portala Mondo nisu mogli da vide.

"Kada sam pomenuo Trikijerija, kritikovao sam njegovu izjavu da je Vučić veliki sportaš. Kakav je on sportaš? NJegovo najveće sportsko dostignuće je kada je lupio bananu desetogodišnjem detetu. On jeste ljubitelj sporta, ali isključivo Crvene zvezde. On favorizuje Zvezdu, posebno finansijski, a to pokazuju i rezultati" 

Proslavljeni i uvek buntovni trener  je podsetio  šta se desilo  2012. godine.

"Kada su naprednjaci došli na vlast“ Partizan bio državni šampion u gotovo svim sportovima, „dok je prošle sezone iz Sportskog društva Partizan jedino kuglaški klub bio prvi“.  Vučić je čovek sa koncentrisanom moći, koji ne samo da favorizuje Zvezdu već nije uspeo da uspostavi sistem finansiranja vrhunskog sporta. Ko će i koliko novca dobiti zavisi od političkog uticaja, Vučićevog trenutnog raspoloženja ili ćefa" kao i uvek sa svoj stav argumetuje  Vujošević.

Prema rečima Vujoševića vrhunski sport u Srbiji se delom finansira i novcem iz sumnjivih tokova.

"Jedan od razloga zbog kojeg nisam više trener u Srbiji je i to  što mi je otvoreno  predočeno da ako ovde budem bio trener, Partizan neće dobiti sponzorstva. Što se tiče politike, bio sam jedan od prvih „uzbunjivača“ govoreći o svim pošastima ove vlasti. Sada sam to ostavio drugima. U intervjuu koji je cenzurisan pričao sam samo o pogubnom uticaju politike na sport. A to je, podvlačim, nedostatak sistema finansiranja vrhunskog sporta, prema rezultatima, uspesima i potrebama", ističe Duško Vujošević.

Ovaj je došao da vas uništi

Slavni trener kaže da mu je još 2012. , dok je bio predsednik JSD Partizan, tadašnji predsednik FK Partizan Dragan Đurić preneo izjavu tada aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića da je „ovaj (Vučić) došao da vas uništi“. „To se, nažalost, pokazalo kao tačno“, smatra Vujošević.

Mondo bez komentara

Na pitanje Danasa da prokomentariše navode Duška Vujoševića o cenzuri, novinar Monda Pavle Knežević koji je radio intervju, odgovorio je da „nema komentar“. Inače, Mondo je osnovao Telekom Srbija, ali trenutna vlasnička struktura ovog internet portala je nejasna, iako poznavaoci prilika tvrde da ovo državno preduzeće i dalje stoji iza njega.

Objava lista Danas 4.01.2020.

Dr Vojislav - Voja Milutunović(1948-2020) je sačekao da zaviri par sati u kalendarsku 2020. da bi tiho bez pozdrava seo je u nebesku kočiju i odjezdio  prvojanuarskog jutra ove 2020. u neki bolji i pravedniji svet. Svet osmeha, normalnosti, blagosti, poštovanja, poštenja, istine i pravde   za koji se gospodski svojom ljudskošću iskreno i nenametljivo borio snagom duha i tela, nepresušnom energijom stvaraoca i inovatora tokom ovozemaljskog bitisanja.

Kao i uvek, strpljiv i blag tihi gospodin Voja će sačekati sve ljubavi svog života da mu se pridruže kad sat sudbine otkuca tačno vreme za novo viđenje.

Oslovljali smo se na naš način, sa "Druže kume" aludirajući na vreme nekog drugog sistema vrednosti, ali vreme istih ovih ljudi što danas žive u bunilu nesitine, neljudskosti, imaginacije da je loše dobre, a oholost i bahatost  bolja od blagosti i poštovanja svakoga.

A Voja je neorogrešivo prepoznavao i poštovao vrednosti.

Život je posvetio ljubavi svog života Ani, a sa njom Ivani i Luki, a zatim  nekim novim klincima a već šampionima ljudskosti i ljubavi, na deku pobednicima: Gali, Mišku,  Niki i Zoji.

Uživao je sa Anom Ivanom i Nikolom u njihovim radostima  i sa neskrivenim zadovoljstvom strpljivo sakupljao sve vesti radujući se pobedama na dva točka svojih  malih najdražih osvajača medalja.

Časni i vrhunski apotekar Milutin i takođe intelektualka majka Cveta su dobili  tri sina. Prvi je život udahnuo Voja, a potom dva  mlađa brata Dušan i Zlatko.

Fudbal, muzika i škola su bili sastavni deo Vojine mladosti. Viđen na maloj ševi prošao je kao i sve druge uspešno i test kod fudbalskog maga Bebice.

Na sreću shvatio je na vreme da loptanje nije njegov život, iako mu je ostao veran kao gledalac i veliki zvezdaš do kraja, iskreno ljut što se i fudbal kao i neljudi otrgao kontroli i postao nefudbal.

Školovanje na Medicinskom fakultetu, kasnije struka ne običnog, iznedrili su vrhunskog dečjeg hirurga, a Vojina dela bila su vrhunac profesionalizma. Pomagao je nesebično znanima i neznanima, uvek valjda voljom sudbine na mestu gde se može pomoći i život spasavati. Suze radosnice, osmesi  zahvalnosti, stisak ruke izlečene dece i radost majki  posle Vojinih nepogrešivih dijagnoza i intervencija su bile najveća nagrada za doktora što je odanost profesiji dečjeg hirurga  preskupo platio, zdravljem.

Ana i muzika su bili najradosniji   Vojin izbor u  životu,  ispunjen u svakom pogledu  ljudima isključivo biranim po Vojinom izboru.

Svestran u muzičkom svetu prepoznatljiv kao vrhunski umetnik, postao je sastavni deo neprevaziđenog benda ABV-6- sa Karom, Jovom, Dimčetom, Mikicom, Dakom, Nikićem, sa neponovljivim "rezervama"   Zlatkom, Dulom Erom, Fidžom, Milanom Živkovićem,Varteksom, Dulom Rakićem, pa nešto mlađim Lazarom Avramovićem, Zoranom Siriškim...  Od prvog  Yu Jazz Fest, 1984. godine do poslednjeg prošle godine Voja je bio sastavni deo  ove valjevske muzičke priče. Sa Jovom Maljoković je inicirao da i dame  zapevaju na džez Festu a  zatim i Valjevski džezeri.

Muzički dar je poklanajao nesebično  svima. Svirao je  većinu  instrumenata od klavira do flaute. Komponovao je muziku  i ostavio  nam bogatu riznicu svojih dela, pisanim brojnim povodima. Muzikom je "otrovao" najbliže i najdraže  Anu, Ivanu i Luku sutra već na Vojinom mestu, ali ne na bini već  u doktoroskom mantilu u operacionoj sali

Sudbina je htela da nas Voja napusti u  novogodišnjem  jutru, posle toliko radosnih  novogodišnjih  noći, muzički  poklonjenih drugima.

Otišao  je, zašto ne reći, valjevski i jugoslovenski  Tom Džons, moćan da otpeva sve, a nikada ravnodušan  kad čuje Hej Sloveni, sportski poklič "plavi, plavi"pored onog "zvezda, zvezda " svakako mu najdraži.

Nikada se nije odrekao svih vrednosti iz mladosti kasnije u životu  uređenom po svojim kanonima i svom sistemu vrednosti. Gurman kakav se retko rađa " Drug kum" dr Voja Milutinović dosledno je je poštovao pravo svakoga na svoje mišljenje i stav. Blag i odmeren  živeo je svoj život, na žalost ograničen sam na nepune 72 godine.

"Drug kum"  je kao i mi znao da poslednju bitku neće dobiti, ali je blagošću i na svoj način i mirnoćom pravednika hrabro  nosio svoj teret sudbine.

Ostaje da Grad Valjevo prepozna prepoznatljvo i jednoj uličici  u kvartu gde je živeo, a ne u nekoj zabiti, dodeli ime dr Voje Milutinovića, ljudine, humaniste, gospodina i  za primer.

Komemoracija posvećena dr Voji Milutinoviću je u podne u Valjevskoj gimnaziji u petak 3.januara.

 Opelo je u 14,30 a sahrana na Novom groblju u 15 sati.

U 2019. godini pogubnoj za valjevski košarkaški sport prepušten pojedincima  na milost i nemilost u 12.05 sprečeno je gašenje KK Metalac. Od prvog vikenda oktobra u nemogućoj misiji  Vladimir Đokić sa ekipom formiranoj kada je prvenstvo počelo, što je presedan od kada košarka živi(1948.godina) u Valjevu, istrajava. Bori se sa nedaćama i što je najvažnije pobeđuje i opstaće u KLS.

A za valjevsku košarku, a bude li zdravog razuma i za rukomet, pored uspeha na terenu po  običaju sa zakašnjenjem stićiće i (ne)očekivan poklon. 

Sada sa 16,2 miliona iz fondova EU i Ministarstva omladine i sporta, i naravno budžet Grada Valjeva košarkaški teren u Parku Pećina podno stare "Promaje" i iznad novog hotela "Zdravljaka " dobiće novo ruho obećano još  2016. godine.

Probitna cifra za ovaj projekata je bila  4 miliona dinara. Usledio je "skok" na 7 miliona do marta 2017.godine, a sada je "četvorka" učetvorostručena plus 200.000 dinara.

Podsetimo u avgustu 2016. na sastanku gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića i pomoćnika Miroslava Pimića sa  pomoćnicom ministra omladine i sporta Milenom Andrić, od resornog ministarstva za  projekat u Parku Pećina obećano je  7 i po miliona dinara.

Načelnica  Odeljenja za lokalni razvoj Tijana Todorović je ustvrdila da će finansijska sredstva  odobrena od Ministarsvo omladine i sporta u potpunosti biti dovoljna za rekonstrukciju otvorenog košarkaškog terena Zdravljak i stavljanje u funkciju. Projektom je bilo predviđeno da 4 miliona dinara, budu izdvojena za opremu  po FIBA standardima. U projektu rekonstruisani košarkaški  teren na Pećini je 2016.  između ostalog, trebalo da ima sportski multifunkcionalnu podlogu, mobilne koš, konstrukcije za ulični basket,  table sa mogućnošću  regulacije visine i semafor.

Niko od "eksperata" se do danas nije setio da ima prostora i za deficitarni u Valjevu, rukometni teren!

U martu 2017.  ministar omladine i sporta Vanja Udovičić u  društvu gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića i zamenika Dragana Jeremića je pompezno najavio rekonstrukciju istog košarkaškog terena u Parku Pećina. Minisitar je najavio "lepu vest" da će košarkaški teren biti rekonstruisan 2017. godine sa  4,5 miliona dinara iz IPA fondova, za koji je Valjevo konkurisalo 2014. godine.

 Ministar Udovičić je tada potsetio da je Ministarstvo omladine i sporta uspelo da obezbedi iz IPA fondova novac za rekonstrukciju i izgradnju 25 sportskih terena i 27 dečjih igrališta širom Srbije, među kojima je i košarkaški teren u Parku Pećina u Valjevu.

Obećenje i  "lepa vest" se "krčkala" i na kraju  2019. godine su radovi počeli.Ustvari desilo se samo rušenje i ruženje, skromnog i lepog terena. 

 U sred zime kad vreme nije.  besmileno je  bilo šta raditi  na otvorenom su  počeli    zemljani radovi- rušenje i raskopovanje igrališta.

Ništa čudno, ako od vlsti spremne da asfaltira  pešačke  staze u  Parka Pećina za  praznik rada 1.maj pre dve  godinu.

Svedoci smo novog suludog iživljavanja aktuelne SNS vlasti. Raskopavanje i rušenje koševa i čušanje klupa su epilog decembarskih radova 2019.

Rok za završetak radova izgradnje terena je 5.septembar 2020.godine!?

Vrednost posla je "skočila" na 16,2 miliona dinara bez PDV-a, a nalogodovac je i dalje  Ministarstvo omladine i sporta.

Umesto  asfaltne podloge biće izlivene  betonske ploče  zatim sledi  postavljanje već pomenutog  "sportskog poda". Planira se i parterno uređenje oko "višenamenskog terena".

Ako se zna da kako se izvode radovi  u Valjevu u oblasti sportske infrastrukti  na  žalost   neverovatnim promašaja, počev od rušenja temelja Valjevske Arene  i postvaljanja novih za skaradnu sportsku dvoranu, bogu hvala da neće biti građena, do "omaške" u gabaritima, definitivno skrećenje  halice na Studentu, valja treći put konačno  pogoditi u metu.

Ovom prilikom, javno potsećamo nadležne  institucije i izvođače radova na dimenzije košarkaškog igrališta po FIBA  standardima.

Propisna dužina košarkaškog terena je  28 metara dužine i  15 metara, plus 1.24 metara oko terena.

Na Zdravljaku prostora na sreću ima i za rukometni  teren(40X20 metara) pa bi bilo dobro da   valjevski rukomet bude deo priče na Zdravljaku.

Od SNS vlasti iluzorno je bilo šta dobro očekivati!

Ostaje nada  da će ih Valjevke i  Valjevci uskoro izbrisati na izborima, i da će priliku dati i ljudima spremnim da prepoznaju  trenutak, i da stručno  i odgovorno gradu Valjevu  i sportu konačno podare jednu funkcionalnu celinu, sigurno  po nižoj ceni od skandaloznih 16 miliona!

Izvođač radova u parku Pećina ako budu nasatvljeni biće  "Jadran" iz Beograda u konzorcijumu sa građevinskim preduzećima "Jugogradnja" iz Beograda, "Đerdap" iz Kladova i "Kej" iz Valjeva.

Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra" reči su natičkog filosofa Heraklita. Igrali su se u Valjevu, zavoleli, radovali druge svojim vrhunskim igrama za uspeh nikada viđen u svetu muške odbojke, i povratak ženske u život. Svoju "igricu" doveli na najviši nivo.  

Ljubav je Ninolini i Nikoli darovala  naslednicu.

Da bude  nepobediva, zdrava, vesela i srećna kao i danas  najradosniji tata i mama voljom slepih i gluvih da prepoznaju i poštuju vrednosti samo slatkom uspomenama vezani da su živeli i radili u našem Valjevu.

Poželimo radostan život, sreću i zdravlje najmladjoj u porodici Ražnatović..