NATO AGRESIJA NA SR JUGOSLAVIJU NAJVEĆE ZLO FAŠIZMA NA KRAJU 20.VEKA ^Featured

Pre skoro četvt veka 14. aprila 1999. godine  22. dana fašističke NATO agresije na SR Jugoslavju  prvi put je bomardovano  Valjevo. NATO  projektili  završili su  u zoru u 5.31 časova u krugu HK „Krušik“.

Pet razornih projektila pogodilo je krug fabrike, izvesitila je građane Valjeva novinar Svetlana MItrović Klanšček, slušaoce Radio Valjeva u  danima  NATO agresiji napouzadnijeg medija u zemlji.

Razorna agresija  odnela je  živote  troje ljudi iz Valjeva. Poginuli su: Dmitar Dukić (91), Milka Krunić (72) i Milisav Mićić (37),  dok je oko 50 nedužnih građana  povređeno.

Na Maljenu su 6. aprila 1999. godine poginula dvojica mladih potporučnika Željko Savičić i Siniša Radić.

Tokom bombardovanja na Valjevo je bačeno je 215 razornih bombi, od toga je čak sa 150 projektila  gađana  fabrika „Krušik“. Uništena je zgrada MUP-ae u Valjevu, a meta agresora bila su  objekti  u Pričeviću i na Kraljevom stolu. Razornim bombama oštećen  jr veliki broj  javnih objekata.

U  Valjeva je srušeno pet stambenih zgrada, oštećeno je preko 200 stanova i 50 kuća.

U herojskoj odbrani i neravniprabmom okršaju sa NATO ubicama na nebu iznad Valjevag grada, 4. maja poginuo je heroj pilot pukovnik Milenko Pavlović.

Procene su da je  tokom 78 dana NATO agresije  u SR Jugosviji poginulo najmanje 2.500 ljudi. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara,

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.